Nedelja popodne. Vreme mami napolje. Deca na sve strane. Mnogo dece. Nose Adidas patike i jedu kokice. Mame i tetke ih vuku za kapuljače. Klinac na kasi plače nezadovoljan iznenađenjem kinder jajeta. Majka mu kaže da je završio sa jajima za svagda. Nemoj mama molim te, trebaće mu. Meni je trebalo mnogo kinder jaja devedesetih da bih shvatila da to ipak nisu jaja koja život znače. Ali odigrala su ulogu prihvatanja jaja kao značajne životne stavke. Neki jedu jaja za doručak. Ja ne mogu, teška su mi. Ne mogu ni za večeru. Ostaje mi Uskrs, a ni to ne mogu. Tad mi je možda najteže da svarim ta jaja. Gadna su mi kao muvina.
''Hvala Bogu'' na tome.
Gledam ogromnu muvu kako uzaludno lupa o staklo. Prozor je otvoren, ona je s pogrešne strane krila. Posle par minuta posustaje. Sleće na dasku. Ponovo uzleće. Ponovo udara o staklo. Ne mogu da gledam, izlazim iz sobe. Mama je oprala prozore. A i da nije, muvi se uvek čini da tu nema stakla. Razmišljam kako li mi izgledamo nekom džinovskom oku. Tumaramo i lupamo glavom o zidove, stakla i misli. Padamo. Ustajemo, sve ispočetka. Onesvešćujemo se. Budimo se. Sve ispočetka, po ko zna koji put.
''Hvala Bogu'' na tome.
Uradi (se) sam. Nekoga radi da zna da pokušava, da ustaje i ne odustaje. Nekoga radi da zna da neće uspeti pa ne bi bez veze ni da pokušava. Zna da neće uspeti. Z N A. Znanje je relativno, i u ovom slučaju, pogubno. Ne vodi nikud, samo zakopava dublje tu gde jesi. Ili je to samo zabluda o znanju. Am koji ti prikače kad si sitno dete i raduješ se kojekakvim jajima. Ako dovoljno porasteš, nabaviš prava jaja, am ti omali, pa baciš oko preko njega i vidiš da ipak ne znaš. Neznanje je onda blago. Onaj koga radi pokušavanje jednom će i uspeti, ako već nije, da skine amove i raspojasa ramove. ''Hvala Bogu'' na tome.
Gledam kožni ram za sliku. Košta k'o svetog Petra kajgana. Koža i krzno nisu ok. Ako su životinjski, nisu ok, mada jesu udobni. Zašto nam naša koža nije udobna, pitam se. Imamo svoju kožu, i to toliko nje, a oblačimo tuđu. Odranu. Presovanu. Skrojenu. Tripujemo da je naš broj. Krzno povezujemo sa zimom. Ako nismo na tv-u. Onda ga povezujemo s tv-om. Šubara i vratna lisica u sred aprila. Ne razumem. ''Hvala Bogu'' na tome.
Marko priča o prodavnici pri crkvi na kojoj je umalo radio i zaradio. Ništa mi se tu ne sviđa. Crkva već jeste prodavnica, super prodavnica, šta će im duplikat. Kačavenda razrešen dužnosti. Sad može slobodno da se trti, skida i snima. Možda proda snimak u prodavnici pri crkvi. Odeljak ''Delikates Istorija'', na sezonskom sniženju pred izlazak novog snimka. Iz dvora se seli u manastir. Nije se preselio, seli se. To traje. Ima tu posla. Otvoriće još jedan račun u banci. Izabraće tablice za novi džip. BG 666 NO, da zagolica maštu. Pa ''Bogu fala''.
Na kombiju nalepnica ''24.septembar Užice''. Ispod, nagađam ključem, bezuspešno izgrebano ''YUGOSLAVIA''. I lepak i štampa drže posle toliko godina, metaka i kilometara. Meni se skinula boja sa ogrlice, posle 5 dana. Bižuterija, naravno. U snu me guši ovo tanko zlato oko vrata. Omalilo mi je. Umrsilo se u kosu. Menjam je za zrak zlata preko svežeg aprilskog jutra. Budim se. ''Hvala Bogu'' na tome.
Uradi (se) sam. Nekoga radi da zna da pokušava, da ustaje i ne odustaje. Nekoga radi da zna da neće uspeti pa ne bi bez veze ni da pokušava. Zna da neće uspeti. Z N A. Znanje je relativno, i u ovom slučaju, pogubno. Ne vodi nikud, samo zakopava dublje tu gde jesi. Ili je to samo zabluda o znanju. Am koji ti prikače kad si sitno dete i raduješ se kojekakvim jajima. Ako dovoljno porasteš, nabaviš prava jaja, am ti omali, pa baciš oko preko njega i vidiš da ipak ne znaš. Neznanje je onda blago. Onaj koga radi pokušavanje jednom će i uspeti, ako već nije, da skine amove i raspojasa ramove. ''Hvala Bogu'' na tome.
Gledam kožni ram za sliku. Košta k'o svetog Petra kajgana. Koža i krzno nisu ok. Ako su životinjski, nisu ok, mada jesu udobni. Zašto nam naša koža nije udobna, pitam se. Imamo svoju kožu, i to toliko nje, a oblačimo tuđu. Odranu. Presovanu. Skrojenu. Tripujemo da je naš broj. Krzno povezujemo sa zimom. Ako nismo na tv-u. Onda ga povezujemo s tv-om. Šubara i vratna lisica u sred aprila. Ne razumem. ''Hvala Bogu'' na tome.
Marko priča o prodavnici pri crkvi na kojoj je umalo radio i zaradio. Ništa mi se tu ne sviđa. Crkva već jeste prodavnica, super prodavnica, šta će im duplikat. Kačavenda razrešen dužnosti. Sad može slobodno da se trti, skida i snima. Možda proda snimak u prodavnici pri crkvi. Odeljak ''Delikates Istorija'', na sezonskom sniženju pred izlazak novog snimka. Iz dvora se seli u manastir. Nije se preselio, seli se. To traje. Ima tu posla. Otvoriće još jedan račun u banci. Izabraće tablice za novi džip. BG 666 NO, da zagolica maštu. Pa ''Bogu fala''.
Na kombiju nalepnica ''24.septembar Užice''. Ispod, nagađam ključem, bezuspešno izgrebano ''YUGOSLAVIA''. I lepak i štampa drže posle toliko godina, metaka i kilometara. Meni se skinula boja sa ogrlice, posle 5 dana. Bižuterija, naravno. U snu me guši ovo tanko zlato oko vrata. Omalilo mi je. Umrsilo se u kosu. Menjam je za zrak zlata preko svežeg aprilskog jutra. Budim se. ''Hvala Bogu'' na tome.
Na Pančevcu lančani. Sat vremena u Ruzveltovoj. Na banderi neko ''ustupa grobno mesto''. Nagađam da nema duplikat. Ode nekretnina. Ili ima vezu za neku bolju lokaciju, aleju velikana možda. Stižem kući. Opet govna na trećem. ''Fekalna zgrada'', reče Tanja. Mrzi me sa slikam. A i brine me ako mi neko mazne telefon, šta će pomisliti - puna mi memorija mačaka i govana.
Opet je odrastao čovek rekao ''buranija'' i ''šangarepa''. Ne znam kako je to uspeo. Možda ne voli povrće. Kaži da ne voliš povrće i biće odobreno, čak i cenjeno. Kaži da ne voliš meso i etiketiran si kao čudak koji ne jede ništa. Nemam ništa protiv da jedemo različite stvari, samo da ne jedemo govna. Neki su izbacili hleb a ubacili govna. Nisam probala ali počinjem da razumem, ipak ih, za razliku od hleba, možeš naći u bilo koje doba dana. Na stalnoj akciji, širokog izbora. Pristupačno, ekonomično i uvek sveže. ''Hvala Bogu'' na tome.
Roditelji vanbračne dece spavaju u vanbračnom krevetu. Zato se i vole duže nego oni u bračnoj varijanti. ''U zlatni okov je prstić pao'', i pada li pada. Sudbonosno 'NE' mi se vrti po umu. Nauči da kažeš 'ne' i naučio si da poštuješ - i sebe i onog kome bi rekao 'da' koje ne misliš ali nisi navikao da kažeš što misliš. Ne. Potcenjena kombinacija slova. Podsetnik: izguglati sve o 'ne'.
Guglaš, guglaš i - oguglaš. Gugl je nova Biblija. ''Hvala Bogu'' na tome.
Opet je odrastao čovek rekao ''buranija'' i ''šangarepa''. Ne znam kako je to uspeo. Možda ne voli povrće. Kaži da ne voliš povrće i biće odobreno, čak i cenjeno. Kaži da ne voliš meso i etiketiran si kao čudak koji ne jede ništa. Nemam ništa protiv da jedemo različite stvari, samo da ne jedemo govna. Neki su izbacili hleb a ubacili govna. Nisam probala ali počinjem da razumem, ipak ih, za razliku od hleba, možeš naći u bilo koje doba dana. Na stalnoj akciji, širokog izbora. Pristupačno, ekonomično i uvek sveže. ''Hvala Bogu'' na tome.
Roditelji vanbračne dece spavaju u vanbračnom krevetu. Zato se i vole duže nego oni u bračnoj varijanti. ''U zlatni okov je prstić pao'', i pada li pada. Sudbonosno 'NE' mi se vrti po umu. Nauči da kažeš 'ne' i naučio si da poštuješ - i sebe i onog kome bi rekao 'da' koje ne misliš ali nisi navikao da kažeš što misliš. Ne. Potcenjena kombinacija slova. Podsetnik: izguglati sve o 'ne'.
Guglaš, guglaš i - oguglaš. Gugl je nova Biblija. ''Hvala Bogu'' na tome.
Нема коментара:
Постави коментар