Pakleni talas u trajanju od mesec i po dana konačno je noćas prekinut stidljivim pljuskom i još stidljivijom vremenskom prognozom, naravno pogrešnom. Ponovo su omašili za čitavih 5 stepeni, ili nisu, možda su i znali za tih +5 ali su želeli da narodu povrate mentalnu stabilnost najavljujući 5 manje nego što je realno. Ko je poželeo da okonča sebi muke u nedelju na 39 stepeni, lakše je odložio to za sledeći pakleni talas ako je poverovao da ga koliko u ponedeljak čeka 24 a ne 29 stepeni, koliko evo danas manje lažu.
''Jeste vrućina, ali sreća pa živimo u zemlji u kojoj temperatura ne sme da pređe 39 stepeni.''
Jeste sranje u državi, ne samo ovoj, u većini, ali sreća pa sranje nikad ne sme da pređe u revolt. Barem ne javno.
Privatno, revoltirani roditelji se svađaju sa svojim revoltiranim roditeljima oko vaspitanja svoje revoltirane dece i razlika u cenama paradajza na Đermu i Bajloniju, sa revoltiranim nastavnicima oko ocena i ukora, sa revoltiranim kasirkama oko popusta i akcija, sa revoltiranim taksistima oko kraće rute i tarife, sa revoltiranim komšijama oko kapanja spoljnih jedinica klima uređaja i svetla u liftu, sa saobraćajcima oko 1000 kinti, sa braćom i sestrama oko pola ara 200km od Beograda, sa tetkama i strinama oko recepta za Reformu... I o tome šta posle reforme, ako ubodu recept.
Dakle, nije da nema revolta, čak naprotiv - svuda je - samo ne tamo gde treba.
Onaj čije ime mi izaziva blagu diareju i jaku želju za sudarom sa bokserskom vrećom, onaj, znate ga sigurno, samoljubivi samoproklamovani super heroj super bednog naroda krivog za elementarne nepogode, onaj bre, onaj, maneken za labelo i optičarska pomagala - ma znate ga - e, i on ima emisiju na nacionalnoj frekvenciji. Sad je još i starleta postao. Sreća pa ionako nisam u najboljim odnosima sa veselom kutijom u kojoj tancaju trubaduri, pa mi nivo revolta nije nešto preterano skočio. Ne znam je li to što sam oguglala, ohladila se, ili što sam dostigla maksimalni nivo revoltiranosti, pregrejala se, pa nemam kud više.
Znam samo da je u oba slučaja sreća pa sam ipak srećna, nezavisno od temperature.
Mislim, ne zbog umišljenog manekena-sveca-spasitelja, nikako žbog njega. Zbog sebe.
''Srećan je onaj koji...'' - pa sad dalje nastavite u odnosu na svoju muku, samo kontra. Nije srećan ''onaj koji''. Srećan je svako ko želi da bude srećan. Sreća nije stvar stanja ili poređenja sa drugima, da l' ''srećnicima'' da l' ''jadnicima''. Srećan je svako kome tuđa sreća ne menja njegovu sposobnost da bude srećan, i kome ne treba tuđa nesreća da bi shvatio da je srećan. Kraj priče.
''Nesrećan je onaj koji...'' - pa sad dalje kao ovaj srećan samo kontra... i onaj kome je potrebna emisija o njemu samom jer mu je ogledalo omalilo.
Mnogo smo svi upaničeni i ostrašćeni. A sve naopako. Umesto da budemo u panici oko sopstvenog duha, mi paničimo isključivo unutar materijalnog, spoljašnjeg, prolaznog. Umesto da sa strašću pristupamo nezi i razvoju tog duha i smisla, mi ostašćeno po koječemu šaramo ''Kosovo je Srbija''. Kao da na to šta je Kosovo a šta Srbija uopšte ikako možemo uticati. I kao da nam duh može išta više svetleti ako su ta dva geografsko-politička pojma jedno ili drugo. I uporno tako - pusti ti da se ja bavim onime na šta mogu da utičem - ne, ne. Baviću se onim na šta ne može ni da sam bogotac (čiji god), pa ću onda tako isfrustriran od nemoći da demonstriram ''revoltiranost'' konfliktima sa svima koji mi stvarno čine život, i koji stvarno nemaju veze sa mojom frustracijom, i još manje uticaja na uzrok iste. I onda kao ''eh da je sreće'', ''baš nemam sreće'', ''onaj srećnik'', ''lako je njemu''...
Šta želim reći?
Zapitajte se. Ako imate neke od navedenih simptoma umišljenosti da ste nesrećni (kao onaj s TV-a, samo kontra), ako vas muče frustracije i osećate revolt prema više od jedne stvari (revolt prema onom s TV-a je prihvatljiv i poželjan) - niste vi u tom haosu zato što je svet sranje ili što vam ovo ili ono manjka ili što je skočila struja ili što su Kosovo i Srbija dve države. Revoltirani ste jer se bavite pogrešnim stvarima. Isfrustrirani ste jer se ne bavite sobom, a usput se bavite stvarima koje se ne mogu baviti vama. Niko se ne može baviti vama, osim vas samih. Onaj koji pati od toga da se drugi bave njime - kao onaj pomenuti trubadur i dvorska luda u sakou i prevelikim cipelama - nema baš dobre izglede da bude srećan, ni poštovan, ni uspešan, ni ugledan.
Poštujte sreću i one koji insistiraju na njoj. I njima je skočila struja kao i vama. Ali su uspešni u bavljenju sobom, i stvarima koje od njih postaju i opstaju. Ugledajte se na one kojima ne treba ogledalo da bi spoznali svoju lepotu, ni sopstveni lik na malom ekranu da bi osetili svoju moć.
Igrajte se. Hladne glave i toplog srca.
I sve je lepo i taman kako treba da bude.
****
Dobar dan, danas maksimalno 29 stepeni celzijusa, kratki pljuskovi i duge šetnje po nekom od obala beogradskih plavih vena...
