less is more

 l

U našoj maloj desetospratnici ko ne ide liftom ima šta i da vidi. Pre nekoliko dana ispred lifta na četvrtom spratu neko je zaboravio da ponese sadržaj svojih creva i papir kojim je kompletirao ritual nakon što ga je obavio tu, ispred lifta na četvrtom. Posle dva dana shvatila sam da je deo sadržaja pažljivo posađen i na treći sprat, ispred lifta. Tad sam počela da sumnjam da ga je zaboravio. Umesto jednog velikog prizora dobili smo, na skupu stanara cenim, dve strateški raspoređene manje humke nečijeg olakšanja. Šaljive komšije demonstriraju svest o zastupljenosti fekalija u našoj svakodnevici možda? Ili demonstriraju veštinu obavljanja nužde po onim mestima na kojima bi, u najmanju ruku, svakom normalnom uzgrađenom čoveku bilo toliko neprijatno da ne bi ni mogao da izvede čin do kraja?  Razumem. Podeli sreću na dva ili više delova - tako će i više i duže svi moći uživati u njoj. Pažljivo podeli. Demonstriraj, sve što se može demonstrirati.

Pažljivo raspoređivanje digestivnog otpada demonstririala je i bulevarska ptica baš tih dana, baš na mojoj glavi. Lepo je bupnulo, mislila sam da je žir ili teniska loptica, ali nije bilo ništa od toga. Bila je prava ''sreća'', za razliku od dvoetažnih izmeta, zato ipak nisam pošizela. Sreća prati hrabre i posrane. Ako sam ikad i sumnjala da sam ovo prvo, ovo drugo sam sasvim sigurno bila barem nekoliko minuta. I nije mi bio prvi put.

The first shit is the deepest. 

I would have given you all of my heart
but there's someone who's torn it apart
and she's taking almost all that I've got
but if you want, I'll try to love again
baby I'll try to love again but I know

The first cut is the deepest, baby I know
The first cut is the deepest
'cause when it comes to being lucky she's cursed
when it comes to lovin' me she's worst
but when it comes to being loved she's first
that's how I know

The first cut is the deepest, baby I know
The first cut is the deepest

I still want you by my side
just to help me dry the tears that I've cried
cause I'm sure gonna give you a try
and if you want, I'll try to love again
but baby, I'll try to love again, but I know

The first cut is the deepest, baby I know
The first cut is the deepest

'Cause when it comes to being lucky she's cursed
when it comes to lovin' me she's worst
but when it comes to being loved she's first
that's how I know

The first cut is the deepest, baby I know
The first cut is the deepest

Razmišljala sam o ukupnoj količini izmeta koji je završio na i u mojoj od tla najudaljenijoj tački tela. Dok stojim, naravno. Ne žalim se što me tako ''udari'' s vremena na vreme (nekako s proljeća), ali je neverovatno koje su tu gramaže u igri, svaki put. Kao da je moja tintara opšteprihvaćena meta br.1 za istovar shita, i kao da su svi kenjatori u istom treningu, ''kad je spaziš, samo rokaj!''. A baš imam malu glavu, na tatu, i uopšte mi nije jasno kako je uspela da bude prepoznata kao ultimativna platforma za sletanje sranjeptera i govnoplova. Svaki put nekako ispadne da imam vlažne maramice za prvu pomoć, iako ih ne nosim stalno. Je l' to ta sreća? Ili je sreća što se generalno redovno kupam, spolja i iznutra, pa uspevam da sperem septički smrad sa sebe pre nego što se primi? 

Ja bih opet o količini. Ne izbija mi to iz (sa) glave. Svi seremo, s tim nemam problem. Svi jedemo, pa je to i normalno. O vezi prehrane sa onim što je nekad bila hrana, odnosno o vezi pre-hrane sa po-hranom i lošim rezultatima kad po-hranu ubacimo u pre-hranu sam već malo serendala. Sad me zanima kako onaj koji sere zna kad treba da stane, posebno ako sere redovno i po nekom? Ko tu postavlja granice? Otkud ptici toliko izmeta? Nije se valjda čuvala samo za mene još od prošlog proleća, kad mi je isto delovalo kao da je baš tog dana popila ricinus i dulkolaks za doručak a baš mene onda bogato častila u vreme ručka? 

Zašto toliko sranja?

Malo sranja je dobra terapija, dobar podsetnik da treba ceniti sve što sranja nisu, i to prihvatam i praktikujem. Ali gomila sranja je, kad se tako učesti i gusto distribuira, nemoguće uporediti sa nesranjima jer ih ni nema i onda sranja više ničemu ne služe.

Less (shit) is more shit, ako smem da primetim. Ludwig Mies van der Rohe je otac poznate poštapalice o velikosti manjeg, ali je otac i nekih drugih misli, o materijalima recimo.

''Each material has its specific characteristics which we must understand if we want to use it... This is no less true of steel and concrete [than of wood, brick, and stone].'' And shit, dodajem. ''We must remember that everything depends on how we use a material, not on the material itself... New Materials are not necessarily superior. Each material is only what we make of it... We must be as familiar with the functions of our buildings as with our materials. We must learn what a building can be, what it should be, and also what it must not be... And just as we acquaint ourselves with materials, just as we must understand functions, so we must become familiar with the psychological and spiritual factors of our day. No cultural activity is possible otherwise; for we are dependent on the spirit of our time."

Each material is only what we make of it. Dakle, ako upotrebim sranje na koje naletim, napraviću sranje. Što je samo po sebi sranje jer bi baš bilo dobro i u duhu ekološkog pomodarstva sagraditi kuću od sranja. Reciklirajmo sranja, pa njih bar ima toliko i nikad neće nestati! Ako već plivamo u fekalijama - zašto da bežimo - prihvatimo ih i iskoristimo u najbolju moguću svrhu - izgradnju. Koliko treba prosečnom govancetu da pobeli i prestane da draži čulo mirisa? Kako se vezuje? Koja mu je termoizolativna vrednost? Kakav je s kišom? Uf, pogrešno pitanje... Vlaga ga uništava. Spralo bi se kao blato s rotkvice, jednim mlazom, i tu bi završio karijeru. Eto, propade mi revolucionarni plan za opstanak čovečanstva na Zemlji. A bio je baš održiv, u teoriji. No ništa od toga... Shit remains just that. Shit. We must learn what a building can be, what it should be, and also what it must not be... Pa, ipak ne bi smela da bude sranje.

Izgradnja i sve ostale gradnje su plodno tle za preterivanje, naročito u sranju. Less is more recimo važi i za u predelu grudi obdarene ženke. Nemam ništa protiv, ovo je više usmereno na one koje nadograđuju svoje telo raznim sranjima pa preteraju. To što je meni preterivanje i nebuloza uopšte trpati strana tela u domaće je već moj samoljubivi eko-trip, ili samo-trip, ali kad već postoji takva ceremonija ''ulepšavanja'', zašto dimenzionisati te dve lopte tako da ispadnu duplo gabaritnije od one lopte na ramenima, za koju još nisu smislili tehnologiju pumpanja kapaciteta ali sam sigurna da rade i na tome? Zašto  umesto glave koja, barem u kotama uvek vuče na gore, u prvi, i neretko jedini plan gurati nešto što te vuče na dole? Mislim, kičma, opterećenje i to. A i sve drugo što vam je palo na pamet. Pa onda, zlu ne trebalo, ustreba ti da potrčiš. Ju naopako. I kako li izgleda spavanje na leđima ili vezivanje pertli? Nije ni spavanje na stomaku mačiji kašalj, pretpostavljam. Kako se uopšte spava s tim dodacima? Ima neki klip, reklama, za neki podupirač koji se metne između gornje i donje lopte, kad si oslonjen na bok. Poput dizalice za auto. Svaka čast na ideji. Takve mušterije posle svega možeš samo da voziš... Nek' je sa srećom, da pocepaš i drugu da kupiš!

***

Less IS more. Zato sam skuvala pola velike šolje kafe jutros. Drugu polovinu ću skuvati kasnije, ili, ako bude sreće, a biće je s obzirom na ptičji rad o mojoj glavi, skuvaće mi je neko. I dobiće bakšiš za to, a ja ću sedeti u bašti i truditi se da ne marim što mi ptice rade o glavi. Ako mi se ne bude pila kafa, tražiću da mi preporuči nešto. Samo da ne bude neko sranje. Toga se uvek pribojavam u ugostiteljstvu kad prvi put naručujem. Specijalitet (svake srpske) kuće - sranje na sto (pedesetšesthiljadatristadevedesetosam) načina. Sa takvim menijem, ko može biti gladan?

Hana jutros nije bila gladna, nekako je preteklo zaliha od protekle sedmice da smo razbili tradiciju nedeljne histerije za doručkom. Nisam ni ja gladna, samo sam žedna, koječega, ali to je za neku drugu priliku. Za ovu priliku, dodajem malu priču o mačoru koji je iskočio kroz terasu a to nikad ne radi. Sreća, lociran je na vreme, ispod oluka u pozi ''noj''. Ako ne vidim ja vas, ne vidite ni vi mene. Skroz gospodski. Pošto je neposredno pre iskakanja rovario po kutijama s alatom i šrafovima i oborio ih, Tanja ima teoriju da je on jednostavno morao da popravi nešto, i pošto nije našao odgovarajući šraf, morao je da uzme stvar u svoje šape i ode u kupovinu. Stigao je samo do oluka verovatno skandalizujući se nad količinom sranja koja se dešavaju na toj neprijateljskoj teriroriji koji Ljudi zovu ''napolje''. Kakvo crno polje, sve beton. Nigde da kakiš k'o Mačka. A mačke kake gracizno i isključivo na čistoj podlozi, a i kad ne kake uvek imaju neki important cat-shit to do. Mačke shvataju sranje onako kako sranju dolikuje. S poštovanjem prema odvajanju od istog i rezervom prema sranju koje nije njihovo lično.