Jao bre gde mi živimo.
Ma razume se, znala sam to i ranije, ali jao bre. Više. Jao bre više.
Rodiš dete, zdravo, pravo dete, 3 i po kile, pola metra dugo, srećno, nasmejano, dojiš, pevaš, nunaš, đuskaš, prepovijaš, kupaš, maziš, paziš... I onda ono mora u vrtić jer ti moraš nazad na posao. Čak i kada ti na pomisao rastajanja sa isturenim odeljenjem svojih ćelija na preko cele jedne trećine dana ne kreću automatski suze na oči i čak iako imaš mnogo dobre volje i malo pristojne garderobe za vraćanje u neki svet stao još pre tvog porođaja, opet je tužno. Previše tužno.
Zašto?
Zato što te, iako upozorenu na neminovnost instantnog razboljevanja svakog deteta onog momenta kad kroči u kolektiv, i dalje peče savest što si dozvolio da to zadesi i tvoje dete. Zato što ti porodiljsko u najboljem slučaju istekne mesec dana pre detetovog prvog rođendana i sticanja osnovnih uslova za kretanje u vrtić (čitaj: vakcinisanje ozloglašenim MMR koktelom) pa moraš da moljakaš i izmišljaš bolovanja, odmore, slobodne dane, i tako u nedogled jer samo da bi dete krenulo celodnevno u vrtić treba da se izboriš sa 653 virusa koja haraju po kolektivima i sačuvaš osnovnu funkciju ušiju, nosa, očiju i grla svog mezimčeta a ne budeš za to usput uhapšen. Jer, "Znate, pooštrili su provere", i "Ova vezana bolovanja - trudničko, porodiljsko, ginekološko pa sad na dete - jako su sumnjiva...".
Jako su sumnjiva??
Jako su sumnjiva?!?!?!
Pa majkevamgasvimadavamgasvima. Znate?
Sistem mi kaže: "DIŽI NATALITET!", ALI tamo negde u 9. mesecu treba malo odmoriti od trudničkog pa raditi barem jedno 2-3 nedelje, pred sam porođaj, onda naravno malo odmoriti od toga (jer porođaj i sve što usledi su ravni brčkanju na Bahamima i pijuckanju koktela pored bazena nekog fensi rizorta), pa tamo negde kad dete krene da sedi ponovo se vratiti na posao na neka 2-3 meseca - taman do vremena kad bi vam isteklo porodiljsko, pa tek onda uzeti taj jedan mesec slobodno do prvog rođendana, pa opet malo šljakati dok se dete ne razboli. A onda nikako ne otvarati bolovanje, to bi bilo strahovito sumnjivo. Ne. "Tu su bake, deke, tetke, strine..."
Gde TU, rođače?? Gde su? Na poslu su ili su bolesni, za tvoju informaciju. Jeste, nema više tih čilih baka i deka koji su se penzionisali sa 45 a unučiće dobili sa 46 godina. Nema brale. Svi rade. Ili su se od tebe i ideja tvojih kolega i istomišljenika usput razboleli tako da nikad više neće biti zdravi. Some jedan. Kad moram životinje da vređam...
Jeste, mi smo majke kriminalci i prevarantkinje koje su rodile svoju decu samo da ne bi išle na posao. Ne znam samo što ja onda celo porodiljsko radih noću da skupim za registraciju auta i malo morske soli i vazduha za ono sad ne više tako zdravo dete s početka priče. Budala. Trebalo je da spavam. Barem tih par sati koliko me Nina nije budila. Jer sad opet ne spavam, što zbog Nine i njenih zubića, što zbog brige oko toga koliko li će sistemu sumnjivo biti ako mi se Nina opet razboli kad opet krene u vrtić, a babe i dede se do tad ne uozbilje i ne penzionišu, i tetke i strine ne daju otkaze da bi je čuvale.
Jer Sistem. Fontane. Kocke. Fantomke. Lažne diplome. Nepismenost. Lopovluk. Debilizam. Natalitet. Debilizam. Natalitet. Debilizam.
Ma razume se, znala sam to i ranije, ali jao bre. Više. Jao bre više.
Rodiš dete, zdravo, pravo dete, 3 i po kile, pola metra dugo, srećno, nasmejano, dojiš, pevaš, nunaš, đuskaš, prepovijaš, kupaš, maziš, paziš... I onda ono mora u vrtić jer ti moraš nazad na posao. Čak i kada ti na pomisao rastajanja sa isturenim odeljenjem svojih ćelija na preko cele jedne trećine dana ne kreću automatski suze na oči i čak iako imaš mnogo dobre volje i malo pristojne garderobe za vraćanje u neki svet stao još pre tvog porođaja, opet je tužno. Previše tužno.
Zašto?
Zato što te, iako upozorenu na neminovnost instantnog razboljevanja svakog deteta onog momenta kad kroči u kolektiv, i dalje peče savest što si dozvolio da to zadesi i tvoje dete. Zato što ti porodiljsko u najboljem slučaju istekne mesec dana pre detetovog prvog rođendana i sticanja osnovnih uslova za kretanje u vrtić (čitaj: vakcinisanje ozloglašenim MMR koktelom) pa moraš da moljakaš i izmišljaš bolovanja, odmore, slobodne dane, i tako u nedogled jer samo da bi dete krenulo celodnevno u vrtić treba da se izboriš sa 653 virusa koja haraju po kolektivima i sačuvaš osnovnu funkciju ušiju, nosa, očiju i grla svog mezimčeta a ne budeš za to usput uhapšen. Jer, "Znate, pooštrili su provere", i "Ova vezana bolovanja - trudničko, porodiljsko, ginekološko pa sad na dete - jako su sumnjiva...".
Jako su sumnjiva??
Jako su sumnjiva?!?!?!
Pa majkevamgasvimadavamgasvima. Znate?
Sistem mi kaže: "DIŽI NATALITET!", ALI tamo negde u 9. mesecu treba malo odmoriti od trudničkog pa raditi barem jedno 2-3 nedelje, pred sam porođaj, onda naravno malo odmoriti od toga (jer porođaj i sve što usledi su ravni brčkanju na Bahamima i pijuckanju koktela pored bazena nekog fensi rizorta), pa tamo negde kad dete krene da sedi ponovo se vratiti na posao na neka 2-3 meseca - taman do vremena kad bi vam isteklo porodiljsko, pa tek onda uzeti taj jedan mesec slobodno do prvog rođendana, pa opet malo šljakati dok se dete ne razboli. A onda nikako ne otvarati bolovanje, to bi bilo strahovito sumnjivo. Ne. "Tu su bake, deke, tetke, strine..."
Gde TU, rođače?? Gde su? Na poslu su ili su bolesni, za tvoju informaciju. Jeste, nema više tih čilih baka i deka koji su se penzionisali sa 45 a unučiće dobili sa 46 godina. Nema brale. Svi rade. Ili su se od tebe i ideja tvojih kolega i istomišljenika usput razboleli tako da nikad više neće biti zdravi. Some jedan. Kad moram životinje da vređam...
Jeste, mi smo majke kriminalci i prevarantkinje koje su rodile svoju decu samo da ne bi išle na posao. Ne znam samo što ja onda celo porodiljsko radih noću da skupim za registraciju auta i malo morske soli i vazduha za ono sad ne više tako zdravo dete s početka priče. Budala. Trebalo je da spavam. Barem tih par sati koliko me Nina nije budila. Jer sad opet ne spavam, što zbog Nine i njenih zubića, što zbog brige oko toga koliko li će sistemu sumnjivo biti ako mi se Nina opet razboli kad opet krene u vrtić, a babe i dede se do tad ne uozbilje i ne penzionišu, i tetke i strine ne daju otkaze da bi je čuvale.
Jer Sistem. Fontane. Kocke. Fantomke. Lažne diplome. Nepismenost. Lopovluk. Debilizam. Natalitet. Debilizam. Natalitet. Debilizam.
