kišomor

Gundi je pričao o nekom pacovu Miletu na poslu koji je iz otvorene kutije nudli predano odnosio jednu po jednu kesu dok je nije ispraznio. Niko ga nije dirao, stradao je od struje. Zaneo se s rezancima pa zagrizao kabl. Mileva, njegova sirota supruga koja poslednjih nedelja nije morala da kuva, ostala je udovica. 

Ne znam da li mišomor radi i protiv pacova, ali svakako ga više niko ne koristi, barem ne u te svrhe. Ukucam ''mišomor'' na Guglu i imam šta da vidim.

Pa jebem mu miša. I ima još, o nekim kinezima samoubicama koji već godinama koriste ovu metodu, i nekim sendvičima u Nemačkoj začinjenim popularnim otrovom. Nigde miševa, niti Miletovih rođaka.

Uvek mi je bilo bizarno to sa otrovima, sipanim negde nekom u jelo ili piće, s preduMIŠljajem, i motivom za ubistvo. Kraljevske porodice i njihove dvorske intrige sve do jedne neguju tu i tamo tradiciju trovanja onog čije je dupe najbliže tronu. I ti bi kao trebalo da im zavidiš na položaju. Hvala, ne mogu, već sam ručala.

E sad, ne znam kome smo se mi to pod ovim parčetom neba toliko zamerili i koga smo sve to ugrozili da nam sipaju ovu količinu kišomora, i gde su je dođavola toliku nabavili? Bilo na sniženju? Verovatno ima veze s tim što smo nadaleko poznati nebeski narod, najbliži tronu i - oblacima. Eto nam sad. Hoćeš nebu pod oblake? Izvoli, udavi se u kumulo-nimbusima i nimbo-stratusima. Ja se davim u Facebook statusima posvećenim otrovnom vremenu koje nas je napalo.  I u kafi. Treba mi 3 jutarnje šoljetine kao protiv-otrov, već peto jutro zaredom. Otrovaću se tolikom kafom. Obrni - okreni, trovačka vremena nas drže.

Mnoge životinjske vrste furaju rezervoare otrova u zubima, jezicima, kandžama i pljuvačkama. Kaže Vidan (a on je sad Master, njemu se veruje), da majmuna kad napiješ, onako da se oleši, jednom - nikad više ne prilazi alkoholu. Čovek je drugačiji. On je PM. Pravi Majmun. Imamo mi tu težnju ka vraćanju i potenciranju životinjskih osobina, samo ih mi prenesemo na jedan sasvim novi, nebesko debilan nivo. Tako i sa otrovima, valjda... Ne branimo se mi ni od koga dok trujemo, kao što životinje rade, naprotiv. Mi trujemo, bez ciljne grupe, upozorenja i granice, jednostavno samo zato što nam se može. Trovački zanat ušao nam je u sve bitnije organe, kako tela tako i vlasti. Od jezika i mozga do svakog selje koji narcisoidno paradira po malim ekranima, samozadovoljno pljujući po svakom drugom selji koji mu krade termin i čija mama je zbog te parade ponosnija od svake zmije, škorpije i crne udovice, nakon što usmrte plen. Svaki političar je propali estradlija ili edipovac, potpisujem. Ne znam kako im ide kuvanje, ali te čorbe u koji oni umoče prste me ne interesuju sve i da su s nudlama. Prava Parada i njeni učesnici izmislili su novi otrovni čorbasti lanč-paket za sve koji su do sad jeli samo suvu hranu jer nisu imali za bolje. Pa šta da vam kažem, dragi moji siromasi? Bolje i zatvor (creva) nego smrt (uma).

Dobar dan, kišne gliste. Blago vama.

(ne)pasterizovAna

Neko nas gricka. Nagriza i odgriza, lagano i temeljno. Gustira nas, sa smeškom džokera. 

Kad smo to postali hrana jedni drugima? I kad je već tako, što se isključivo hranimo tuđim nesrećama i nedaćama? Zašto moram da krijem da se osećam dobro pred svima osim pred onima sa kojima i zbog kojih se osećam dobro?

Kad bolje razmislim, ni ne moram, ali biram da krijem. Da, lakše mi je tako nego da strahujem i strepim od negativne energije koju dobrostajanjem mogu pokrenuti u onima koje pokreće samo negativna misao. Ništa ne razjari malodušni um kao odsustvo tuđe patnje. Nemam snage za to. Ni vremena, ni živaca. Istekao mi rok trajanja trpeljivosti prema baksuzlucima, razmaženim punoletnicima i izopačenim kvazi emocijama. Treba mi pasterizovanje možda? Ono kad se namirnica izlaže visokoj temperaturi da bi potrajala? Mislim, kad se već hrane mnome, bez pitanja, i bez obzira na to da li sam uopšte prošla inspekciju. Žao mi je, temperature su se naglo spustile, i mada nenaviknuto navlačim džemper u septembru, priznajem da mi prija. Ovo je moj mesec. Počinje moje godišnje doba. Tad je svaka temperatura idealna za moj kraj roka za druge, tužne konzumente, i početak roka za mene, srećnu hranu za sebe.

Nobody knows you when you're down an' out, kaže Clapton. Netačno. Možda je bilo tačno u njegovo vreme. Vreme je danas tako da si zanimljiv samo ako imaš problem oko koga se može do besvesti razglabati, i zbog koga te mogu večno grickati oni koji se tuđim problemima hrane. A kad nedajbože nemaš problem, ne samo da si nezanimljiv, nego si i nenormalan. Čudan. U redu je, znam da je lakše primetiti mane drugog nego sopstvene. Znam da je lakše tražiti minuse svuda osim priznati ih i dodati sebi na listu. Znam, i zato to nikad nisam radila. Iz neznanja potiče glupost? Potpisujem. Ali to je začarani krug, jer hej, kakva bi to glupost bila kada se ne bi svojski trudila i težila podsticanju, produbljivanju neznanja..?

Zato ja ne jedem ljudsko meso. Životinjsko ne mirišem preterano, ali ljudsko mi se gadi. A čujem da su počele kampanje za navikavanje na ljudsko meso i da ga uveliko pakuju po nekim filijalama trgovinskih lanaca. Kažu, pripremaju nas na velike svetske promene, jer dolazi trenutak otkrivanja pravih nam bosova i dirigenata, uglavnom vanzemaljskog porekla. Ne treba nam to, dragi vanzemljaci. Mi smo se već navukli na osećaj otuđenosti unutar naše vrste, i nema ničeg prirodnijeg od zamisli kako jedemo jedni druge. Sa mogućnošću zamene slova ''d'' sa ogledalski kompatibilnim slovom. U abecedi, naravno.

Tanzla i ja smo malo silovali Windows prethodnih dana. Sistem je bio neprijatelj, koji nas je grickao, a mi smo bili Walteri koji brane Mirijevo. Da, pešaci u prvim redovima, protiv sistema. I dobili smo ovu bitku. Nismo dizali sistem, jer bi to značilo da ga predajom podržavamo. Rat traje, jer rat je postao jedini motiv čoveka da se bori. Samo, svako ima neki svoj rat. Ako već moram, biram da ratujem protiv sistema. Glupo i uzaludno od mene, možda, ali jedina alternativa je da se borim ZA sistem. A to ne dolazi u obzir.

Rešenje je u pacifizmu, ako hoćeš da sačuvaš čistotu duha. Ali ne mogu više ni to. Tiha borba? Neću ni to. Niko ne čuje. 

Septembar je moje vreme. U septembru se zatvara i ponovo otvara nova sezona mojeg umazanog duha. To je sasvim prihvatljivo. Umazan znači živ, uprljan je već nešto sasvim drugo...

Pivo i vino zagrevaju se 20 min na 60 °C, a traju u zavisnosti od zavisnika. Predlažem to kao zamenu za pasterizovanje mene, koja se zagrevam mnogo duže i na mnogo više stepeni, a trajem nezavisno od zavisnika.

Cheers.