Kaže mi juče deda na pijaci da badnjak sigurno nema parazite jer je iz njegove šume. Nisam razumela da li se hvalio time što (ne znam kojom metodom) uspeva da održi čistom celu svoju šumu ili samo time što poseduje čitavu jednu šumu. Ja posedujem čitavu jednu sobu i ne uspevam nikako da je sa stopostotnom sigurnošću zovem čistom. Mada želim da verujem da nema parazita. Osim mene.
Otkud tol'ke šume odjedared kad sve kao kriziramo s rastinjem? Srbija je možda do juče bila plućno krilo istočnog sveta a da nije imala pojma. That's ok. O mnogo tome mi kasno saznajemo, na sopstvenu štetu. Glupo je, i teško na kraju krajeva, menjati navike.
Navikli smo i na rekonstruisanje Kosovskog boja svakog šestog u januaru. I malo pre i dosta posle toga. Jebeš ga, krvlju natopljena zemlja i podzemlja, samo na pucanj zaigra srce. Petarde su legalne, a pivo posle 22 ne. Ja kad pijem točeno, to znamo kelner, tata, Jasna, Vlada i ja. U najširem sastavu. I svi se radujemo. A komšija kad baca petarde to znaju svi sem pokojnih mu roditelja vojnih lica. Koje bi jedino i mogao obradovati tako nečim kretenskim. Ironijo, i Božiću si teška.
Kontam beli luk. I dren. I pšenicu. I bokvicu. I majčinu dušicu. Ali pucanje od zdravlja koje se vezuje za konzumente pomenutih narodnih lekova, to ne kontam. Ali kontam da su ovi što se ubiše od pucanja pravoslavnog i sveočinskog, sve samo ne zdravi. Pa uzdravlje, braćo bolesnici! Sad vam ne smeta što Beograd gori. Mir Božiji, ali zato Rat Čovečiji. Blog se rodi.
Otkud tol'ke šume odjedared kad sve kao kriziramo s rastinjem? Srbija je možda do juče bila plućno krilo istočnog sveta a da nije imala pojma. That's ok. O mnogo tome mi kasno saznajemo, na sopstvenu štetu. Glupo je, i teško na kraju krajeva, menjati navike.
Navikli smo i na rekonstruisanje Kosovskog boja svakog šestog u januaru. I malo pre i dosta posle toga. Jebeš ga, krvlju natopljena zemlja i podzemlja, samo na pucanj zaigra srce. Petarde su legalne, a pivo posle 22 ne. Ja kad pijem točeno, to znamo kelner, tata, Jasna, Vlada i ja. U najširem sastavu. I svi se radujemo. A komšija kad baca petarde to znaju svi sem pokojnih mu roditelja vojnih lica. Koje bi jedino i mogao obradovati tako nečim kretenskim. Ironijo, i Božiću si teška.
Kontam beli luk. I dren. I pšenicu. I bokvicu. I majčinu dušicu. Ali pucanje od zdravlja koje se vezuje za konzumente pomenutih narodnih lekova, to ne kontam. Ali kontam da su ovi što se ubiše od pucanja pravoslavnog i sveočinskog, sve samo ne zdravi. Pa uzdravlje, braćo bolesnici! Sad vam ne smeta što Beograd gori. Mir Božiji, ali zato Rat Čovečiji. Blog se rodi.
