Sećam se Basarinog teksta u Elle-u (da, to je jedan od onih časopisa pretežno šarenih i modnih, a u čijem šarenilu vešto oko može da nabasa(ra) i na nekog ne-modnog autora i malo manje šarene teme istog) od pre par godina, o Braku i braku. Piše on tako o srozanosti institucije braka, uzrocima i posledicama, i između ostalog kao jedan od glavnih primera potpunog kraha njegovih vrednosti navodi uporedbu tipičnog razgovora dva supružnika pre 100 godina i danas. U prvom, supružnici jedno drugom persiraju (a mi sad kao umremo od smeha/autoblama?), dok u drugom ne samo da su na 'ti' nego su i na 'jebisimater', doslovno (mi sad kao samo umremo?). Izlaganje problema završava konstatujući da je ključni problem međuljudskih odnosa u savremenom društvu pre svega deficit poštovanja koje međusobno (trebalo bi da) negujemo i ispoljavamo, pitajući čitaoca:''Možete li uopšte da zamislite da opsujete nekoga kome persirate?''. Kako se obraća čitaocu, dakle jednom čoveku, pod predpostavkom da persira, osetila sam kako me Basara nikad ne bi opsovao, i kako me ni ovim pitanjem nije opsovao, ali kako nije ni morao jer sam se čitajući tekst više puta samoopsovala, onako sočno i pokajnički.
Šaljem ja Njemu (ne Basari, ovde je sad drugi lik Heroj), da mi kupi cigare kad bude dolazio, ali se posle pet minuta predomislim u vezi sa robnom markom istih i pošaljem aneks sms sadržine:''Ej aj ipak Camel, plz''. Stiže mi adekvatan odgovor:''Šupičkumaterinu već sam uzeo Dunhill.'' Ne reklamiram sad omiljene cigare, već simpatičnu psovčicu kojom sam nesvesno zarazila Heroja nakon što sam je prisvojila od Tanzle ili Vase, a vrlo verovatno od obojice istovremeno, jednom prilikom kad sam verovatno nekog/nešto ispalila/zakomplikovala pa sam je zasluženo dobila u facu, i na dalje korišćenje. 'Šupičkumaterinu' je dakle, jedna zarazna složenica, koja, u toj svojoj složenosti, sasvim paradoksalno, pojednostavljuje jednu uobičajen(ij)u četvororečnu sintagmu kojom teramo nekog krivca za nešto u kreativniji i/ili suptilniji polni organ, s nadom da će se adresirana strana u najmanju ruku uvrediti. To i nije baš fer prema šupičkumaterinarenju, jer je nekako prećutno ono i zamišljeno više kao prijateljsko pičkaranje čiji bi tačniji prevod bio 'drag/a si mi al' ću popizdeti od tebe više... al' si mi drag/a'.
E sad. To je slučaj ako, kako je Peđa znao da kaže, (ne)verujemo u psovke. Zašto bismo uopšte jednoj reči (ili skupu više njih, ali s istim ili sličnim afinitetima prema genitalijama) davali na nekom posebnom značaju u obraćanju, kad je u biti, samo reč kao i svaka druga. Dakle, radi se o tome kako shvatimo i/ili zamišljamo oživljavanje značenja tih reči dok ih izgovaramo i/ili recipiramo. Ali to izgleda ima veze i sa onom razlikom između 'povrediti' i 'uvrediti'. Povređuje subjekt, bez sumnje, ali uvređuje SE objekt, koji trpi nešto, te je, opet bez sumnje, sam kriv za to što je uvredljive prirode. Onaj koji to nije, verovatno bi (onako, za sebe), na pokušaj da bude uvređen zaustavio takav proces jednim jednostavnim a efektivnim ''jebe mi se'', i poštedeo i sebe i uvreditelja daljih anatomskih doskočica, i u još ozbiljnijem scenariju, čekaonice u Urgentnom i/ili nekoj advokatskoj kancelariji i objašnjavanja ortacima ko je prvi počeo i kako tek drugi izgleda, a porodici ko će dobiti kuću a ko decu.
Ako obratimo pažnju, sve se svodi na to kako nam koja reč zazvuči u datom momentu, i koliko joj kredita pripisujemo. Tu bih onda predložila Basari, da preispitivanju pojavnosti poštovanja među ljudima, doda i preispitivanje poštovanja prema rečima kojima se tako bahato i bez smisla dobacujemo u svakodnevnoj razmeni govornih dobara. Opcija a) bi bila, narodskim jezikom, 'ispeci pa reci', a ona druga (obično b) ali može i neka ka sredini dnevnika) u tom slučaju odnosila bi se na nehvatanje za reč pa za gušu pa za gips i/ili papire za razvod pa za džep, već za smisao onoga što bi upućena reč trebalo da oživi, preživi, nadživi.
''Uzeo sam ti Camel. Sad mi još reci da si prestala da pušiš.''
''Pa kol'ko ti treba do Mirijeva, stigla bih i to.''
''Mazn'o sam ti dve pljuge. Nema busa. A evo ga.''
''Aj stavljam kafu. Jao nema kafe. Aj uzmi 100gr.''
''Šupičkumaterinu.''
''Znam, i ja tebe volim.''
Нема коментара:
Постави коментар