Erik Valenčič (Mladina, Radio Študent) svoj novinarski poziv vidi kao određenu vrstu odgovornosti prema onima kojima se obraća (tako bi valjda trebalo svi da delaju?), ali i prema onima o kojima izveštava. Njegov kniževni prvenac, ''Obleganje Gaze - Ubijanje palestinskega ljudstva'' (Opsada Gaze - Ubijanje palestinskog naroda) predstavlja kritiku izrealske politike prema ovom problemu, ali i dirljiv lični doživljaj (ne)života i teških uslova sa kojima se Palestinci generacijama u ovom regionu suočavaju svakodnevno. Ideja da napiše knjigu rodila se sredinom 2010. kad je trebalo da uradi reportažu o palestinskoj deci u rehabilitacionom centru Soča u Ljubljani. ''Tada sam shvatio da ću, ako treba da pišem o njima, jednostavno morati da odem na lice mesta da bih stvarno razumeo situaciju u kojoj se nalaze.''
U dva navrata je napuštao Sloveniju da bi novi dom našao među onima o kojima je nameravao da obavesti javnost - u pojasu Gaze. U prvom pokušaju, još 2004. godine, uprkos svim potrebnim dozvolama, stigao je samo do Tel Aviva, odakle je proteran uz obrazloženje da posete novinara predstavljaju bezbednosnu pretnju u ovoj regiji. Pristup Izreaelu takođe, na primer, nemaju američki lingvista Noam Chomsky i aktivista i dobitnik Nobelove nagrade za mir, Mairead Corrigan.
Druga dva puta je bio uspešniji, te je tako kraj 2010. godine i početak 2011, i opet maj i jun 2011. godine proveo u, kako ga on naziva, ''najvećem koncentracionom logoru u istoriji''. Bio je smešten u jednoj palestinskoj porodici u Bejt Hanunu na severu Gaze.
''Ljudi iz Gaze, a ovo je tipično za Arape, su krajnje ljubazni i gostoprimljivi, tako da osim skoro svakodnevnog izraelskog granatiranja teritorije i pucnjave duž granice, nisam imao nikakvih problema.''
Fotoreporter Matic Zorman, koji je sa Erikom izveštavao iz Gaze, tokom jedne od poseta, na svom blogu napisao je: ''Jutros me je probudio Erik, koji kao vešt soldat iskače iz krveta i kaže, ''jalla''. U rancu imam fluorescentni prsluk na kom sam jedne večeri fllomasterom napisao '' PRESS PHOTO''. On ne zaustavlja metke, no s njim sam se osećao kao sa neprobojnim štitom. Ali sve je to bilo u mojoj glavi.''
photo: Andrew McConnell
Posle ukupno 4 meseca deljenja životnih uslova sa palestinskim narodom, Erik ističe sledeće:
''Razmere humanitarne katastrofe u Gazi su alarmantne. Na 380 kvadratnih kilometara živi preko 2 miliona izbeglica. U betonskim getoima, higijenski uslovi skoro da ne postoje, a ulice su toliko uske da dva čoveka ne mogu istovremeno proći. Invalidska kolica su šira od dimenzija ulice. Nije im dostupan nikakav građevinski materijal - sav otpad građe Izrael oduzima i reciklira. Za 5-10 godina oni više neće imati vode za piće - već sada preko 90% vode nije za tu upotrebu. Izraelske lokalne civilne vlasti ne dozvoljavaju izgradnju postrojenja za prečišćavanje pa kanalizacija i druge otpadne materije zbog prekomerne eksploatacije podzemnih voda prodiru u more. Već danas, oko četvrtina svih bolesti u Gazi povezana je sa kontaminiranom vodom. To nije samo trenutno stanje. Generacija za generacijom živi u sve gorim uslovima. Deca čine 56 posto populacije u Gazi. Kada budu odrasli i imali svoju decu, njihovi egzistencijalni problemi nadmašiće sve mogućnosti i ovaj prostor utonuće u potpunu katastrofu. To će se desiti ako međunarodna zajednica ne reaguje, vreme je isteklo.''
Literarni večer: Erik Valenčič, 23.02.2010.
Hiša Layer, Kranj, Slovenija
photo: Ana Danilov
Ekonomija i infrastruktura su devastirani, a palestinska populacija živi u konstantnom poniženju i strahu. Uništavanje kuća, škola i zdravstvenih ustanova, nemogućnost uvoza najpotrebnije robe za svakodnevni život, pucanje deci u leđa, i izrealsko bombardovanje duž granice su višedecenijska surova realnost koja ostaje zanemarena usled borbe protiv trenutne svetske ekonomske krize.
Valenčič naglašava i istorijski kontekst ovog spora i njegove aktuelne dimenzije. ''Izraelski ministar odbrane, Moše Dajan, je 1967. godine najavio da će Palestinci 'živeti kao psi', i od tada je zvanična politika Izraela prema Palestinskom problemu konačna deportacija ljudi sa teritorije istorijske Palestine. Cilj Izraela od osnivanja 1948. je učiniti život što težim i nepodnošljivijim u ovom području, a ta strategija vodi pretvaranju Gaze u koncentracioni logor. Gaza je de fakto njihov zatvor.''
A kakav je društveni život u Gazi? Leti rade plažni barovi, ali Valenčič jednostavno ne preporučuje kupanje u moru zbog uništenog drenažnog sistema čiju obnovu Izrael ne dozvoljava. Upoznao je članove hip-hop grupe DARG Team, s kojima je odigrao jednu fudbalsku utakmicu.
''Medijska slika o Gazi je ili nepotpuna ili netačna. Izraelski izveštaji o palestinskim žrtvama su predstavljeni samo kroz brojeve. Ljudi ne znaju kakvoj patnji i progonu su Palestinci izloženi, tako da sam se u knjizi fokusirao na ovaj aspekt, jer se te stvari moraju obelodaniti. Izrael insistira da je pojas Gaze leglo terorizma, ali to nije tačno. Ogromna većina Palestinaca ne mrzi Izrael, ne želi rat i postavlja se kao dom za sve - Jevreje, hrišćane i muslimane.''
Valenčič naglašava i istorijski kontekst ovog spora i njegove aktuelne dimenzije. ''Izraelski ministar odbrane, Moše Dajan, je 1967. godine najavio da će Palestinci 'živeti kao psi', i od tada je zvanična politika Izraela prema Palestinskom problemu konačna deportacija ljudi sa teritorije istorijske Palestine. Cilj Izraela od osnivanja 1948. je učiniti život što težim i nepodnošljivijim u ovom području, a ta strategija vodi pretvaranju Gaze u koncentracioni logor. Gaza je de fakto njihov zatvor.''
A kakav je društveni život u Gazi? Leti rade plažni barovi, ali Valenčič jednostavno ne preporučuje kupanje u moru zbog uništenog drenažnog sistema čiju obnovu Izrael ne dozvoljava. Upoznao je članove hip-hop grupe DARG Team, s kojima je odigrao jednu fudbalsku utakmicu.
''Medijska slika o Gazi je ili nepotpuna ili netačna. Izraelski izveštaji o palestinskim žrtvama su predstavljeni samo kroz brojeve. Ljudi ne znaju kakvoj patnji i progonu su Palestinci izloženi, tako da sam se u knjizi fokusirao na ovaj aspekt, jer se te stvari moraju obelodaniti. Izrael insistira da je pojas Gaze leglo terorizma, ali to nije tačno. Ogromna većina Palestinaca ne mrzi Izrael, ne želi rat i postavlja se kao dom za sve - Jevreje, hrišćane i muslimane.''
Valenčič kaže da Palestinci imaju i druge opcije, kao što je nasilje, ali da taj rat ne mogu dobiti. ''Ne mogu biti nezainteresovan ili usiljeno objektivan'', kako kaže, jer je bio i svojim očima video ono o čemu zapadni mediji prenose šturu i iskrivljenu sliku. ''Gaza je savremena verzija koncentracionog logora, zločin protiv čovečnosti, puna bolesnih i očajnih ljudi koje najsavremenijim oružjem na svetu ugnjetava najjača vojska na Bliskom istoku. Koliko znam, a mislim da dobro znam, ja sam prvi u Sloveniji koji piše o ovom problemu. Ovo nije hvalisanje - naprotiv - veoma je tužno što se o tome ne govori više.''
Kažu da je Franciska Goju (Francisco Goya, 1746–1828), najbolje razumeti ako se uzme u obzir da je stvarao čitavih 6 decenija - čak do svoje 82.godine. Smatra se ''Ocem moderne umetnosti'', pretečom Romantizma u slikarstvu (romantizam - javlja se kao suprotnost klasicističkom metodu, označava umetnost koja svojim predmetom smatra svet čovekovih osećanja, daje prednost iracionalnom u odnosno na racionalno, nadahnuće traži u dalekoj prošlosti, i razvija interesovanje za usmeno stvaralaštvo vlastitog i drugih naroda koji su bili van zapadnoevropskog kulturnog kruga; teme: osobne preokupacije, pejsaž, daleki i nepoznati krajevi, nacionalno-istorijska tematika, mistika).
Važnost faktora dužine trajanja njegovog stvaralaštva očigledna je u razlici između njegovog stava o životu u mladosti - kada je prihvatao svet kao srećno mesto, u njegovom zrelom dobu - kada je počeo da ga kritikuje, i u starosti - kada je postao ogorčen i razočaran u ljude i društvo uopšte. Uostalom, svet se potpuno promenio za njegovog života. Društvo u kome je postigao veliki uspeh, nestalo je tokom Napoleonovih ratova. Još pre kraja 18.veka Goja se okrenuo novim idealima koje je predstavljao (u) svojim delima.
''... opažati stvari za koje nema prostora u naručenim radovima, a u kojima mašta i inventivnost ne poznaju granice.''
Početkom 19.veka Gojine slike izgledaju poput poslednjeg pozdrava radostima života. Rat je došao i prošao, a užasi koje je za sobom ostavio Goju ispunjavaju takvom gorčinom da on okreće svu snagu svoje umetnosti napadu na ludačko ponašanje svojih ''fellow creatures''. On je zgrožen političkim režimom koji smatra reakcionarnim i brutalnim, i u delima pokušava da opiše užase rata i prikaže besmislenost nepravde i bespotrebne ljudske patnje.
U stvari, pravo autora da ovekoveči svoje najdublje vizije, čak iako su ga dovele do ponora košmara, po prvi put potvrdio je Goja, i njene mogućnosti još nisu iscrpljene.
* * *
Goya - Priče o Devici i hristu-Poseta (detalj, 1774)
Važnost faktora dužine trajanja njegovog stvaralaštva očigledna je u razlici između njegovog stava o životu u mladosti - kada je prihvatao svet kao srećno mesto, u njegovom zrelom dobu - kada je počeo da ga kritikuje, i u starosti - kada je postao ogorčen i razočaran u ljude i društvo uopšte. Uostalom, svet se potpuno promenio za njegovog života. Društvo u kome je postigao veliki uspeh, nestalo je tokom Napoleonovih ratova. Još pre kraja 18.veka Goja se okrenuo novim idealima koje je predstavljao (u) svojim delima.
''... opažati stvari za koje nema prostora u naručenim radovima, a u kojima mašta i inventivnost ne poznaju granice.''
Početkom 19.veka Gojine slike izgledaju poput poslednjeg pozdrava radostima života. Rat je došao i prošao, a užasi koje je za sobom ostavio Goju ispunjavaju takvom gorčinom da on okreće svu snagu svoje umetnosti napadu na ludačko ponašanje svojih ''fellow creatures''. On je zgrožen političkim režimom koji smatra reakcionarnim i brutalnim, i u delima pokušava da opiše užase rata i prikaže besmislenost nepravde i bespotrebne ljudske patnje.
F. Goya - Teći Maj 1808. (1814)
U stvari, pravo autora da ovekoveči svoje najdublje vizije, čak iako su ga dovele do ponora košmara, po prvi put potvrdio je Goja, i njene mogućnosti još nisu iscrpljene.
F. Goya - Saturn proždire jedno od svoje dece (1821-23)
Нема коментара:
Постави коментар