Mirijevo da bude opština. Hop. Al' smo se okuražili. Imamo dva Maxija, čak 3 pošte i ceo jeBan Dom zdravlja. Dilerima i krimosima koji pucaju iz topova na 's' od 'slavlja' ne bih da se hvalim, al' imamo i to. Možda da pikamo i na državu???
Sad ću verovatno žacnuti koje-koga svojom sramnom anti-patriotskom stranom. Nemojte mi zameriti na prvu loptu, čak se i političarima tolerišu tri-četiri (da se ne lažemo, nekad i dvocifren broj lopti) koje kao vruće kropmiriće prebacuju iz jedne rahitične ruke u drugu, često još degenerisaniju ruku.
Sad ću verovatno žacnuti koje-koga svojom sramnom anti-patriotskom stranom. Nemojte mi zameriti na prvu loptu, čak se i političarima tolerišu tri-četiri (da se ne lažemo, nekad i dvocifren broj lopti) koje kao vruće kropmiriće prebacuju iz jedne rahitične ruke u drugu, često još degenerisaniju ruku.
Dokle bre mislite da se hranite mržnjom, zabludama i zaraženim hot dog(m)ovima? Svako nek’ bira svoj režim ishrane, tu se (s)lažemo, al’ nemojte onda da se žalite što nemate i za crvljivo meso u Maxiju i za zelene jabuke iz uvoza (one su oko 150/kg, a kilo ajdareda je bez te tarabe ispred '50' – možda da razmislite da zasadite koje drvce domaće jabuke, pa da berete do mile volje, a što se ne pojede profurate na Kvantašu?). U slučaju da ste ovo razumeli doslovno, let me put it this way - prošetajte malo po ponuđenim 'artiklima', prilagodite izbor skladu cene i kvaliteta, pa možemo da pričamo. Ne lepite se za servirane tanjire čije obode još krasi kraljevsko plavo 'J' koje smo viđali po hotelima i restoranima na putu do Splita. Izbora ima.
’’Izlaziš na izbore?’’
Kakvo je sad to pitanje? Izlaziš li ti na izbore? Ili samo na splavove? Ideš li u crkvu, u Guču il' na Exit? Menjaš li čarape jednom dnevno ili jednom nedeljno, prazniš li se redovno (u wc-u, tertani, na ženi...)? Lično? Jeste. Onda se spremi da, ako već pitaš i ako te već udostojim odgovora, isti ne shvatiš lično, ili još gore, kao lični napad. Izlazim, i kakve ti veze imaš s tim? I sa mojim izborom i sa izborima. Hoćeš da me prijaviš? Nećeš bato, a vidiš, ja bih tebe mogla ako primetim (to mi ne moraš reći) da ti žena na obrazima šeta po tri-četiri plavičaste linije više od predviđene jedne (dve, ako gledamo obe hemisfere glave) koju/e je, ako drži do sebe, do osmog trećeg očupala i ofarbala u boji kose. Tog Osmog, možda si je poštedeo facijalne trobojke, al' ipak si joj malo raščupao friz glumeći ispnjavanje bračnih obaveza.
Mnogo je frizura i boja bilo na potezu Simina-Vlada-Novo groblje prošle subote, i nijedan Adidas znak umesto rumenila na ženskim licima. I mnogo ruža (cveća, ne šminke), previše možda - ali mi, za razliku od floro-pokolja od dva dana ranije, nisu smetale. Smetalo mi je što uopšte šetamo, na neki način... Što nam je jedino preostalo da šetamo. Šetamo u znak sećanja, poštovanja, negovanja vizije...? Kažu vreme sve to poravna. Pa sad... Sećam se tog jutra 12. marta pre devet godina, i isti gorak ukus u ustima osećam i danas (a tad nisam pila kafu), i u toj šetnji, i uopšte svaki put kad pomislim na to koju cenu je ko platio za artikal koji je dobio pa Ga proćerdao... O onima koji su alarme isključili, ignorisali, izložili Ga lopovima, i o tome koliku cenu ti lopovi sad (ne)plaćaju, bolje da ni ne počinjem.
To je stav, rekla bih, pre nego 'linija manjeg otpora'. I to, ta linija, doduše, kao metod polako ali sigurno postaje umišljeni stav većine onih koji me pitaju izlazim li na izbore - jer oni, obično, nakon što im priznaš da znaš čiju reč vrednuješ, misao deliš, a viziju podržavaš, počnu da drve o tome kako se s tim rečima, mislima, vizijama ne slažu, kako to nije to, kako to nije put, i onda zaključe izlaganje kontra-priznanjem o tome kako oni neće izaći na izbore. Očekujem da onda osnuju stranku? Mislim, kad već znaš šta jeste a šta nije to, put, i ne pašu ti artikli u ponudi - ili sam uzmi stvar u svoje ruke ili bolje ćuti. Predizborna tišina je takvima kao pošteda na fizičkom. Iskoristi je.
Da ne bude zabune, uopšte ne propagiram moranje čina glasanja. Naprotiv, ako ne znaš za koga bi, kuda bi, zašto bi, kako bi - sasvim sigurno je, to smo valjda naučili do sad, najbolje i da se ne brkaš sa onima koji imaju makar blagu predstavu o tome. S druge strane, ukoliko si već odlučio da ideš linijom manjeg otpora, zabiješ glavu u pesak i čekaš sledeću pustinjsku oluju u stilu sve-mi-jedno, onda nemoj tako trendy vampirski napadati gole vratove nas na vetrometini, kojima je još uvek stalo, i kojima je to, u suštini, jedini stav koji zastupaju. Posebno nemoj davati sebi za pravo da se u sledećoj oluji duriš, upireš prstom, citiraš i tumačiš reči i dela onih oko kojih ti je, kad si imao priliku da se pitaš, bilo svejedno. To je, ako ništa drugo, čin razmaženog i odgovornosti nenaučenog derleta.
Kad se sve (odigrane) partije saberu i podvuče crta, ispade da svet igra šah a mi Ne ljuti se čoveče. S obzirom na nezrelo ponašanje i neizgrađen stav, taj bi tako banalni nesporazum oko izbora igre sasvim objasnio problem. Naš problem. Nema svet problem s nama; mi imamo problem, pogolem, sa svetom. Kako i ne bismo, kad ga imamo sa samim sobom... To je i normalno u adolescenciji (nismo baš ni skroz deca, izgubili smo nevinost i iskaču nam bubuljice u T-zoni). Nepriznavanje autoriteta, kriza identiteta, mangupski ispadi, bahato bežanje sa časova, klimava opravdanja, prepravljene ocene iz vladanja, menjanje partnera češće od već pomenutih čarapa... Mi smo jedno tinejdž društvo, koje je umislilo da je zbog loza, kruna i srebrnih kašika, od kojih dugo već ni traga ni glasa, vrednije od istine, odgovornosti i gradiva koje se pred njega postavlja, za njegovo dobro. Učenje je dobro. Nema napred bez učenja. Al' mi smo se ušuškali u srednjem veku i sad se čudimo i ljutimo (!) što nas bude na sred časa. Stali smo kod Dušana Silnog, oni malo napredniji kod Kneza Miloša, a neki štreberi su dogurali i do Tita (koga se sad drže kao da će pasti godinu ako požele i nekog baju posle njega) - i sve one lekcije pod sankcijama smo kampanjski nabubali bez ijedne izvučene pouke. A pouke su sve, ako već nemaš prirodni talenat za dobre izbore. Prespavali smo dobar deo sadašnjosti, i sada, kada je ona već istorija, kada opet moramo malo da zapnemo, pa makar i kampanjski, radije ćemo da čekamo popravne, ponavljamo godine, dok ne odustanu od nas jednom za svagda. I oni imaju izbor, you know.
Al' boli nas uvo, tata ima keša, privatni biznis, tetku u Švajcarskoj... Ne daj Bože da sami nešto naumimo, naučimo, upotrebimo, sagradimo, dogradimo, postavimo neki primer za buduće generacije...
Šverc. Kompletni. Šverc cigara je bio grozan, šverc u gsp-u još grozniji, ali šverc kroz izbore, misli i život... Tu nam nema pomoći. A kazne su astronomske, sasvim opravdano.
Mnogo je frizura i boja bilo na potezu Simina-Vlada-Novo groblje prošle subote, i nijedan Adidas znak umesto rumenila na ženskim licima. I mnogo ruža (cveća, ne šminke), previše možda - ali mi, za razliku od floro-pokolja od dva dana ranije, nisu smetale. Smetalo mi je što uopšte šetamo, na neki način... Što nam je jedino preostalo da šetamo. Šetamo u znak sećanja, poštovanja, negovanja vizije...? Kažu vreme sve to poravna. Pa sad... Sećam se tog jutra 12. marta pre devet godina, i isti gorak ukus u ustima osećam i danas (a tad nisam pila kafu), i u toj šetnji, i uopšte svaki put kad pomislim na to koju cenu je ko platio za artikal koji je dobio pa Ga proćerdao... O onima koji su alarme isključili, ignorisali, izložili Ga lopovima, i o tome koliku cenu ti lopovi sad (ne)plaćaju, bolje da ni ne počinjem.
To je stav, rekla bih, pre nego 'linija manjeg otpora'. I to, ta linija, doduše, kao metod polako ali sigurno postaje umišljeni stav većine onih koji me pitaju izlazim li na izbore - jer oni, obično, nakon što im priznaš da znaš čiju reč vrednuješ, misao deliš, a viziju podržavaš, počnu da drve o tome kako se s tim rečima, mislima, vizijama ne slažu, kako to nije to, kako to nije put, i onda zaključe izlaganje kontra-priznanjem o tome kako oni neće izaći na izbore. Očekujem da onda osnuju stranku? Mislim, kad već znaš šta jeste a šta nije to, put, i ne pašu ti artikli u ponudi - ili sam uzmi stvar u svoje ruke ili bolje ćuti. Predizborna tišina je takvima kao pošteda na fizičkom. Iskoristi je.
Da ne bude zabune, uopšte ne propagiram moranje čina glasanja. Naprotiv, ako ne znaš za koga bi, kuda bi, zašto bi, kako bi - sasvim sigurno je, to smo valjda naučili do sad, najbolje i da se ne brkaš sa onima koji imaju makar blagu predstavu o tome. S druge strane, ukoliko si već odlučio da ideš linijom manjeg otpora, zabiješ glavu u pesak i čekaš sledeću pustinjsku oluju u stilu sve-mi-jedno, onda nemoj tako trendy vampirski napadati gole vratove nas na vetrometini, kojima je još uvek stalo, i kojima je to, u suštini, jedini stav koji zastupaju. Posebno nemoj davati sebi za pravo da se u sledećoj oluji duriš, upireš prstom, citiraš i tumačiš reči i dela onih oko kojih ti je, kad si imao priliku da se pitaš, bilo svejedno. To je, ako ništa drugo, čin razmaženog i odgovornosti nenaučenog derleta.
Kad se sve (odigrane) partije saberu i podvuče crta, ispade da svet igra šah a mi Ne ljuti se čoveče. S obzirom na nezrelo ponašanje i neizgrađen stav, taj bi tako banalni nesporazum oko izbora igre sasvim objasnio problem. Naš problem. Nema svet problem s nama; mi imamo problem, pogolem, sa svetom. Kako i ne bismo, kad ga imamo sa samim sobom... To je i normalno u adolescenciji (nismo baš ni skroz deca, izgubili smo nevinost i iskaču nam bubuljice u T-zoni). Nepriznavanje autoriteta, kriza identiteta, mangupski ispadi, bahato bežanje sa časova, klimava opravdanja, prepravljene ocene iz vladanja, menjanje partnera češće od već pomenutih čarapa... Mi smo jedno tinejdž društvo, koje je umislilo da je zbog loza, kruna i srebrnih kašika, od kojih dugo već ni traga ni glasa, vrednije od istine, odgovornosti i gradiva koje se pred njega postavlja, za njegovo dobro. Učenje je dobro. Nema napred bez učenja. Al' mi smo se ušuškali u srednjem veku i sad se čudimo i ljutimo (!) što nas bude na sred časa. Stali smo kod Dušana Silnog, oni malo napredniji kod Kneza Miloša, a neki štreberi su dogurali i do Tita (koga se sad drže kao da će pasti godinu ako požele i nekog baju posle njega) - i sve one lekcije pod sankcijama smo kampanjski nabubali bez ijedne izvučene pouke. A pouke su sve, ako već nemaš prirodni talenat za dobre izbore. Prespavali smo dobar deo sadašnjosti, i sada, kada je ona već istorija, kada opet moramo malo da zapnemo, pa makar i kampanjski, radije ćemo da čekamo popravne, ponavljamo godine, dok ne odustanu od nas jednom za svagda. I oni imaju izbor, you know.
Al' boli nas uvo, tata ima keša, privatni biznis, tetku u Švajcarskoj... Ne daj Bože da sami nešto naumimo, naučimo, upotrebimo, sagradimo, dogradimo, postavimo neki primer za buduće generacije...
Šverc. Kompletni. Šverc cigara je bio grozan, šverc u gsp-u još grozniji, ali šverc kroz izbore, misli i život... Tu nam nema pomoći. A kazne su astronomske, sasvim opravdano.
Нема коментара:
Постави коментар