Dok Hana meni iza leđa pokušava da savlada kvaku na prozoru (ove na vratima je apsolvirala) i dočepa se vazdušnog prostora koji delimo sa komšijama, ja već nekih 20 minuta, osim što je pratim u ogledalu (ne bi me čudilo da joj uspe, a ne bih ni da se rastajemo još, baš sam je zgotivila), pokušavam da savladam www.facebook.com. Ne sarađuje. Prvo sam mislila da nismo platili račun za internet, onda sam shvatila da jesmo - i to ne ja nego Slaja, a Slaja kad plati to je plaćeno - pa sam pomislila da ovi iz EUneta ponovo muljaju nešto jer malo-malo pa mučimo muku s konekcijom, ali, evo, radi Njuz.net, rade E-novine, radi blic.rs (na kome se ponovo blamira Arhitektonski fakultet dugovanjem boga oca jadnoj studentariji, i još gore, njihovim roditeljima), a radi i blogić, pa mi nije jasno šta se pobogu dešava sa fejsom... I ne samo da mi nije jasno, nego mi nije ni dobro. Prosto sam ubeđena da se nešto mnogo zanimljivo dešava baš sad kad ja nemam pristup. Žurka nad žurkama, kafenisanje neslućenih razmera, rasprave o linku koji na home-u izbacuje 16 ljudi istovremeno, fotka koja je obišla svet (naslućujem 3-mesečne bebe koja čita poeziju dok komponuje za harfu), pokret za ujedinjenje svih belaca, pokret za ujedinjenje svih Strelaca (u horoskopu), partija nesvrstanih sponzoruša, skandalozna mini-suknja uočena mikroskopom, tuberkulozni mega-selja uočen pod (sprskom?) zastavom... Ma opštenarodno veselje. A meni ne radi neki klinac koji konvertuje adresu u stranicu. I to samo fejs stranicu.
Dobro. Idem da vidim koga ima u kući. Sad to zvuči kao da živimo u 600 kvm, a u stvari samo se oduzme nula i doda terasa i to je otprilike to.
Slaja je izašao još kad sam ustala, znači njega ni ne očekujem. Kad ono u predsoblju - Slaja. ''Štaštiovde?'', pitam ja, kao da mu ja plaćam da ne bude ovde. ''Zaboravio sam laser.'' Zvuči kao da mu je nadređeni Darth Vader, i smejemo se na trenutak oboje istim debilitetom, jer znamo na koji laser misli. Onaj što meri odstojanja od zida do zida (pravog zida, nema veze s fejsom), zida do tebe, tebe od zida, pa sve to sa podom i plafonom. I često se zaboravlja kod kuće, jer se češće u kući i koristi nego tamo gde ima jasnu namenu (koja nikako nije razvaljivanje mačkinog nervnog sistema, na njenu molbu). Odlazi S. sa laserom, Hana ga prati (što zbog činjenice da joj je konfiskovao omiljenu igračku, što zbog činjenice da stupa na neotkriveno tle hodnika, te prostora, koji ponovo, share-ujemo s komšijama, i koji je, poput simsa, Hanin nedosanjani san). Ponekad mi se učini da previše očekuje od 'onog napolju' i da bi jednostavno trebalo da je pustim da se švaleriše po zgradi/kaskaderiše po simsovima da shvati da ništa ne propušta, ali kakva nam je zgrada/na kojoj visini živimo, ne bi se to dobro završilo. A i brzo bi se završilo. Kontra od proseca koji se u kući, sasvim opravdano, naziva 'Ivan jede'. Ja sam davila sa žvakanjem od kad znam za sebe, al' on ga brate pretera. Kasapi i teroriše neke Hrenovke (da je Hana znala za njih, prozor bi sačekao još pola sata), i razmišljam koliko li njemu vremena godišnje ode na jedan zalogaj, i koliko li guda godišnje ode na te njegove zalogaje (to ima veze s tim da li ide pre ili popodne u školu - ujutru nema vremena za žvakanje da se odlučuje za plazmu ili neskvik s mlekom). Ubiće me. Ali on slabo posećuje fejs pa brigu ostavljam za neki drugi sajber trend. Neću se iznenaditi ako mi ga otkrije mama, kad nam se ukrste sajber-iskustva.
Naime, Gocili i ja, istina, ne pijemo istu kafu iako je pijemo u isto doba dana, al' obavezno odvojeno - ja za svojim, a ona za svojim tele-monitorom. 'Tele' ne zbog 'televizije' nego zbog telećih pogleda koje pritom reklamiramo. Ona ma'nito skida ja ma'nito kačim. Ona beskompromisno eksploatiše ja beskrupulozno 'tovarim' google. Ona revnosno copy-paste-uje ja isključivo cut-paste-ujem. Nikako da se nađemo na toj kafi.
Šetale smo Iva, Vukša i ja juče Arona po Tašu, al' je naglo zapuhalo pa sedosmo na 'kafu' (Iva topčok, Vukša đus, ja Jelen) i uz update pojedinačnih te ličnih (ne)dešavanja, iskoristili smo priliku da prozovemo jedni druge što se ne viđamo češće kad već nismo u stalnom radnom odnosu i kad već svi imamo komplet noge, mozak i telefon i živimo u istom gradu. Uvek to radimo, i uvek možemo to pri novom susretu da ponovimo, jer se nikad taj pattern ne menja. Da nije Skype-a, ne znam ni da li bismo se dogovorili da se vidimo. A volimo da se vidimo. Koji nam je klinac?? ''Jesi video slike iz Ljubljane?'', pita Iva Vukšu, ne sluteći da je odgovor negativan, a on će:''Slabo sam na fejsu''. Au. Kao da je rekao ''slabo se kupam''. Tako smo ga pogledale. Pa gde si ako nisi na fejsu faco...? Gde god da je, kako se ono kaže (za zauvek odsutnog doduše, al' 'zauvek' ovde nije fokus) - ''he's in a better place''.
Tako je i Slaja pre neki dan sedeo sa Jasnom i sa mnom ''in a better place'' - u Jablanici (piše da je 'krčma' al' ja je zovem 'kafana', od milja) i terao nas da, pored pivceta koje smo svi naručili, pojedemo nešto, po mogućstvu neko mesište - za koje dobro zna da i Jaca i ja slabo konzumiramo. Nije odustao dok nismo pristale na krompiriće i kupus salatu. A ni to mi se nije jelo. U glavi mi sve vreme ona Nešina 'jedem pivo, pijem rakiju' (možda nije Nešina al' on me je zarazio) - i zbog piva koje mi je tog trenutka sasvim dovoljan obrok, i zbog Miligrama koji piči sa TV-a Jablanice, u kom Nešica nešto pevuši i klacka se na zadnjem sedištu auta u kome se radnja spota dešava. ''Šta radi on tu?'', pita me Slaja, mrtav ozbiljan, misleći valjda, šta radi sa Milijem. Milija je Slaja zapazio gledajući sa Gocili ''Ja imam talenat'', verovatno ne iz htenja već iz moranja. A Nešu je prvi put video kad i ja, isključivo iz htenja, u Petrovcu pre već cele jedne decenije, gde je Deep End svirao tog leta, a mi letovali, i uglavnom se po ceo dan smarali, dok ne dođe vreme za svirku. ''Pa svira'', rekoh ja još ozbiljnije. ''Pa mislim, u spotu šta radi?'', uporan je Slaja. ''Pa sedi u kolima'', kažem ja, gubeći sad već potpuno predstavu o tome šta me pita. Jasna se tu ubacila, nudeći Slaji sažeti 'Feed' (on nama kropmiriće, mi njemu Nešine tezge) počev od Brene, Seve, pa na ovamo, i ja skontah kako nije ni čudo što je Slaja zbunjen, ako ničim drugim, a onda imenima koje dovodimo u vezu sa Nešom. Tu sam već poželela da obustavimo prenos podataka o tome (narodski - Cancel), sa jednom mudrom ''mora bre od nečega da se živi, šta se čudiš?'' ili tako nekako, sa čime su se svi složili sinhronizovano sa krajem spota.
Opa! Proradio mi fejs. Jebote koje olakšanje. Osećam kako mi je krv ponovo zdrave gustine i ne libi se da zađe u periferne delove tastaturom zauzetih prstiju. Oho-ho, Joca mi okačio link na zid. Spot. Teška srca čekam da se učita ceo klip na Tjubu (You, a ne neki drugi), i pošto sam EUnet klijent, ode pola cigare zapaljene da bi gorela UZ a ne PRE gledanja, al' dočekah i to - kreću Teška Srca. ''Jao'', sine mi,''pa Mića mi je slao sms sa dilemom koje ime za bend bolje zvuči i sećam se da je i ovo bilo u opticaju''. Gledam spot... Fest, Nešina đitra na zidu, neki lepi ženski komadi, Draža opasan, svi opasni bre, refren već nesvesno pevušim, pepeo mi pada po pidžami na kojoj piše ... ''The Right Way''??... Haha.
Нема коментара:
Постави коментар