Hana ima perut. Za razliku od ljudi, mačke, iako dobijaju perut iz nekoliko razloga od kojih neki mogu biti vezani za oboljenja kože i bakterijske infekcije, uglavnom s ovim problemom počnu da se suočavaju onog trenutka kada više ne mogu da dohvate leđa/rep pri lizanju, te se koža polako isušuje a dlaka ne čisti redovno i temeljno. Taj trenutak nastupa najčešće onda kada se maca ugoji ili ulenji, ili oba istovremeno, što se Hani upravo dešava.
I nije neki problem, al' rešenja jesu. Pored opcije tretiranja 'na svoju ruku', pardon, šapu, postoji i ona 'naterati Hanu na saradnju s vetrinarom', koja se, iako prirodno pametnija, obično pokaže i kao najtraumatičnija. Što po mene, što po Hanu, a verujem i po samog veterinara.
Nije čak ni to što veterinar, poput lekara sitnoj deci, životinjicama uliva nepoverenje, nego što ne ide po kućama, pa je interakcija ljubimca sa spoljnim svetom neminovna a vlasnik koji je inicira (iz)vodeći ga iz poznatog okruženja osuđen na propast - em će biti omražen danima, em će verovatno morati da potvrdi mržnjicu repriziranjem performansa koje se obično zove 'kontrola'. Hana je svojevremeno, dok je bila mače s autodestruktivnim sklonostima u vidu izvrtanja, uvrtanja i odvrtanja šapa, svako napuštanje gnezda zarad veterinarske intervencije kažnjavala učestalim uriniranjem po čemu god, nedvosmislenim ignorisanjem koga god i - sad zvuči neverovatno ali - odlučnim bojkotovanjem hrane, naravno, koje god. Što joj i nije bilo tako pametno, jer se takav bojkot neretko završavao ponovnom posetom prokletom veterinaru. To da je proklet mačka će vam zasigurno staviti do znanja, u slučaju da ste takvu činjenicu smetnuli s uma. Prava Egipatska Revolucija U Toku.
Ne znam za ostale živuljke, ali mačkarone su izrazita zlopamtila. Daleko od toga da su zle, samo dobro pamte loše stvari - sasvim logično - po njih traumatične događaje i tretmane. A svako malo čujem argumente za netrpeljivost prema malim lavovima u tvrdnjama da su zle.
''Odlika je malog uma da osuđuje ono što ne razume.''
Nema zlih životinja. Ne postoje ni zli ljudi, samo glupi i loši jer svoje potencijale, svima podeljene na startu trke u istoj gramaži, troše, krckaju i rasipaju bezumno na pogrešne ciljeve. Mačke su suviše prefinjene da bi se spustile na taj nivo. Potomci Bastet, božanstva i simbola Starog Egipta, svesne svoje plave krvi samo (moraju da) drže do sebe, to je sve. Gledam je jutros (Hanu, mada je slična priča svakog jutra i verovatno s još mnogo mačkarona) - sipam joj Gourmet nakon što me je petominutnim maženjem o noge i uplitanjem oko istih podsetila da nije jela čitave noći i da je krajnje vreme da se ta sramna situacija promeni, a ona ovlaš omiriše, sedne pored činije i zagleda se u prozor. Ko veli, pazi da te ne pustim da me gledaš kako jedem. To što si me zarobila na sedmom spratu na kom nemam šta da lovim pa sam osuđena na tvoje konzerve i kesice, ne znači da sam tvoja. Ti si moja. Ti meni pripadaš, i ja postavljam pravila ponašanja. Kako sam se sklonila, tako je dozvolila gladi da o'ladi.
Nivo i samokontrola. Kakva mala Gracija.
Kaže se 'kao mačke u februaru', ili 'mačor u proleće', a ja to nisam nikad usvojila kao poređenje jer je Hana imala epizode pripisane ovom godišnjem dobu skoro svakog meseca u godini. Sve do sterilizacije. Onda se smirila, i - podgojila. I sad ne mož' da zapira leđa kako dolikuje jednom potomku Boginje, i šetka po bundici neke bele dosadne ljuspe, i sve to mi je jako mučno jer da sam bila liberalnija i pustila je u promet, sad bi umesto prhuti šetala mačiće, i mada ne bih znala šta i kako s njima, svakako bi tema za pisanije bila lepša, i imali bi dom dok god ga imam ja. Mislim, dok ga ima Hana. Tj. dok ga ima uopšte. Uf....
Sve u svemu, ovo je Hanin dom, a ne moj. U veterinarskom kartonu piše 'Hana Danilov', a to nam prezime ako se ne varam stoji i na vratima stana. Sasvim prikladno. Kad navraćate, Hana će vas dočekati, bez greške i izuzetka.
Svakom domu treba gazdomač(k)in, a mačkama u toj ulozi retko ko može da parira. Tu su najbolje.
Нема коментара:
Постави коментар