Svašta mi je stalo na žulj sinoć između 23 i 02h, ali mali Lav procenjen (pre precenjen) na 260 din. i noćna 27ica u 01:30 koja kreće u 01:26 su preterali. Da su se makar odvojeno ekranizovali sinoć; ovako, sad zbog količine alkohola posle koje sam opušteno mogla da vozim al' ni u ludilu nisam očekivala taj scenario pa je na kraju profitirao taksista, ne'am za cigare (lažem, imam za cigare, ali nemam cigare jer sam od nervoze sinoć prvo dezintegrisala svoju pa Jasninu paklu, a mrzi me da siđem do prodavnice). Znam da je situacija sinoć izmakla kontroli kad ujutru nemam nijednu pljugicu uz prvi srk. I tad popizdim.
Dok pizdeći kuckam, Jasna je u Pošti na žurci. Sinoć smo lakše ušle na ceremoniju otvaranja jednog napuderisanog kluba u Centru nego što će Jasnu primiti u Poštu. Jednostavno, nije na spisku. No uporna je, eno je u redu, ali sa spoljne strane vrata. Nije joj dosta provoda od sinoć. Joj a bilo je dobro. Mislim, kako je moglo da bude. Nismo imale rezervaciju, samo rešenost da prisustvujemo paradi padanja šminkerskih donjih vilica pred prizorom i zvukom benda koji - wait for it - svira. I to Queen. To su oni momenti u životu kad vam bude krivo što nemate 4 para očiju sa opcijom video zapisa, strateški centrirana prema uzdužnoj i poprečnoj osi glave. Priceless.
Je l' postoji beše izraz 'smešan k'o bioskop'? Onda vam je jasno koji je klub u pitanju, ako pomognem da u nazivu ima uzdah, znak interpunkcije koji obično ide posle uzdaha, i englesku reč potpuno nevezanu ni za uzdah, ni za znak, ni za mesto koje iza naziva stoji, a u prevodu na hrvatski znači kino. Neću dalje elaborirati, samo moram da podelim još ovo - bend je najavljen od strane naše poznate (za sinoć prisutnog matorog glumca i ex ministra udate) voditeljke mojih godina, rečima ''a sada ćete čuti zvuke i tonove benda...''. Ouch.
Anyway, preživeše zbunjeni džet-shit klaberi sat vremena muzike, a preživesmo i mi stajanje po stepenicama u treznom stanju i trčanje po klizavom Knezu u štiklama. Treba to uvesti kao olimpijsku disciplinu. I to kao ekstremni sport. Em su ti skočni zglobovi ugroženi, em ti je glava ugrožena, em adrenalin cepa jer verovatno ne stižeš na 27 pa ti je i novčanik ugrožen... Ćurke. S tako ulickane zabave za gospodu i devojčice na kojoj po programu bend svira sat vremena i sat vremena only, mi trčimo na bus. Pa naravno da ćeš se vratiti taksijem, makar i nemala za isti.
Ali taksista u tim situacijama obično bude neki car koji skonta po tonalitetu u kome mu saopštiš adresu cilja da l' si mu svratio u office iz uživanja il' iz moranja. Tako i ovaj sinoć. ''Otiš'o vam bus, a?'' I onda ide moj odgovor u stilu samo-sam-čekala-da-me-pitaš, pun bezobraznog rečnika adresiranog na šaljive vozače isključivo noćnih autobusa kojima je prosto gušt da krenu čim stignu na stanicu, 5-8 minuta pre vremena naznačenog u redu vožnje. Ko se zatekao, zatekao se. Verovatno stojeći na stanici zaleđen, jer je propustio još onaj od pre pola sata. Čekam od 10 do 2 onaj u pola 3 recimo, jer je onaj u 2, logično, otišao u 15 do 2. I tako. You get the picture. To je jedini način da 'uloviš' bolid i sa spremnih 120 din. stekneš pravo pristupa razdraganom ambijentu sleđenih čekača kartokalipse.
Kocka do kocke, kartica. Kroz prozor, i kroz vreme (polaska). I onda kažu Branko Kockica odlepio. Jašta je! To samo znači da je jednom bio dobro zalepljen i uvezan. Naravno da šavovi vremenom počnu da popuštaju pod pritiskom presovanih, razvučenih televizora na kojima gledaš voditeljke u pratnji krizom srednjih godina prošaranih muževa zbog kojih nisu čule za GSP. A ni za Queen. A ni šta je ton a šta zvuk i kako se koristi, naročito u javnosti. S punim pravom prozivam jer je dušica poznata voditeljka. Za to si nekad morao da znaš da misliš i te misli deliš s auditorijumom na svima razumljivom, zajedničkom jeziku. Branko Kockica nam treba, pod hitno. Sve ispočetka.
I da... Sve će biti ok, dok u svetu postoji jedno carstvo. Taksi služba. See you in court GSP.
Нема коментара:
Постави коментар