UDELITE TALENT BIVŠEM GUBAVCU
Posve poražavajuća tema. Nije aktuelna, ali je vanvremenska. Nije nenačeta, ali nije ni istrošena. Nije sakrivena, ali samo zato što se još čeka tepih dovoljno (skup i dovoljno) velikih dimenzija da pod njega stane sva prljavština i ogavluk besramnih pastira. Naravno, govorim o sveštenstvu koje ne znam s koliko moždanih ćelija i koliko debelim đonovima instaliranim umesto obraza uporno poziva na post, pokajanje, pričešća, liturgije, netoleranciju, zločin, mržnju i nasilje, sve u istoj rečenici i mantiji.
Jebem ti ja vođe koje u tuđe ime, i to ne bilo koje, već ni manje ni više nego Njegovo, osuđuju istopolne ljubavi a podržavaju seksualno zlostavljanje dece. Jebem ti versku pripadnost, priloge crkvi i fiskalne račune sa 4-5 cifara koje ti uredno uvale pri pokušaju da s nekim podeliš prezime ili ne daj Bože grobnicu, oni koji s tezge i na tezgu odjašu/dojašu džipovima/džepovima punim bakšiša. Jebem ti i narod koji svojom najvećom snagom naziva opšteprihvaćeni kult krvavog krsta za koji su ubeđeni da je simbol vezan za jednog čoveka. Eh, da je znao kakav je marketinški zanat (nesvesno?) pokrenuo, pitanje je da l' bi dao svoje pravo Ime da se zavede među one raspete Tog Dana na Tom Brdu.
NIKO NIKOG DA NE KAMENUJE DOK JA NE DUNEM U OVU PIŠTALJKU
Kao terapiju svima koje s vremena na vreme spopadne neopisiva potreba za provežbavanjem uvredljivog rečnika kad pomisle na Crkvu (koju god...), toplo preporučujem da iskokaju kokice (po naški, drndajući šerpu) i dozvole sebi jednoipočasovni Trijumf Mozga nad Crkvom, na IMDB-u poznat i pod nazivom ''Monty Python's Life of Brian''. Još 1979. kada je mnogo više prašine nego danas dizala svaka priča o crkvi osim one koju je sama odobrila (ispisala?), ova Priča pogodila je pravo u metu u koju ja sad nespretno i irrelevantno ciljam.
MORATE MISLITI SVOJOM GLAVOM! SVI STE VI POJEDINCI! - (horski) TAKO JE! SVI SMO POJEDINCI!
Evo na šta obično misle pojedinci koji misle kada prave film koji ti dođe kao anestezija u sred prekenjatorske operacije ''kljukaj ovce religijom pa da (ih) krkamo''.
Eric Idle: (...) Gilijem i ja zapili smo se u Amsterdamu i počeli da izbacujemo neukusne zezalice o drvodeljama i tako neke balavačke štosove koji deluju strašno duhovito kad čovek sedi u lepom toplom amstedramskom baru a popio je nekoliko flaša holandskog piva. (...) Razume se, vrlo je brzo postalo jasno da se ne možemo šaliti sa Hristom, pošto su njegove reči vrlo pametne, ali ljudi oko njega bili su - i ostali! - urnebesno smešni. Dakle, film je zapravo napad na razne crkvene doktrine, uobražene besednike i celomudrene seratore koji tvrde da govore u Božje ime, i kojih na ovoj planeti još uvek ima previše.
Michael Palin: Naš cilj - ono zbog čega taj film vredi - nije bio da kažemo ''Isus nije postojao'' ni ''Isus je bio varalica'' ni ''Isus nije bio u pravu'', nego da se oslonimo na tumačenje, a tumačenje je politička kategorija i ljudi su vekovima posezali za njim da bi opravdali svakojake ekscese. A ipak su to ljudi koji će uzeti tu priču, priču o tom čoveku, i iskoristiti je kako im odgovara - obično da izvuku pare od siromašnih i lakovernih, i slično. To je tačno ono što smo mogli reći.
ON JE MESIJA! VALJDA ZNAM, TOLIKE SAM SLEDIO.
Michael Palin: (...) Onda smo videli, proučavajući Hristov život, da ima stvari koje su apsolutno toliko moderne i toliko pogođene da smo poželeli da o njima govorimo u filmu. Na primer, mesijanska groznica: u to vreme su se pojavljivali znaci i nagoveštaji da mesija dolazi. Odjednom je to ispala strašno jasna ideja: svi misle o mesiji, možda je moj prvi sused mesija; ne, ovaj je! Eto, imaš Brajana. Imaš i rimsku okupaciju, možeš da ubaciš i savremene grupe borbenog otpora, sa sve njihovim opskurnim akronimima koje ni same ne mogu da upamte (OPP? - nije, nego NFJ) i njihovim međusobno suprotstavljenim programima. (...) Istorijska je pozadina to što razapinjanje Isusovo nije bio jedinstven događaj nego deo redovne zabave koju su organizovali Rimljani ne samo da bi istakli svoju moć i vlast nego i da zabave narod - znaš već, bude razapinjanja ali bude i vašara: hleba, igara i raspeća.
Michael Palin: (...) Onda smo videli, proučavajući Hristov život, da ima stvari koje su apsolutno toliko moderne i toliko pogođene da smo poželeli da o njima govorimo u filmu. Na primer, mesijanska groznica: u to vreme su se pojavljivali znaci i nagoveštaji da mesija dolazi. Odjednom je to ispala strašno jasna ideja: svi misle o mesiji, možda je moj prvi sused mesija; ne, ovaj je! Eto, imaš Brajana. Imaš i rimsku okupaciju, možeš da ubaciš i savremene grupe borbenog otpora, sa sve njihovim opskurnim akronimima koje ni same ne mogu da upamte (OPP? - nije, nego NFJ) i njihovim međusobno suprotstavljenim programima. (...) Istorijska je pozadina to što razapinjanje Isusovo nije bio jedinstven događaj nego deo redovne zabave koju su organizovali Rimljani ne samo da bi istakli svoju moć i vlast nego i da zabave narod - znaš već, bude razapinjanja ali bude i vašara: hleba, igara i raspeća.
Radni naslov je bio ''Isus Hrist: žudnja za slavom''. Sve i da ga je zadržao, i dalje ne bi bio ni uvredljiv ni (po)grešan. Kako?
Terry Jones: Pa evo. ''Brajan'' nije bogohulan jer prihvata hrišćansku priču; štaviše, bez nje bi izgubio smisao; ali jeretičan je utoliko što je veoma kritičan prema crkvi, i mislim da njegov humor i jeste u tome što govori: evo Hrista kako govori sve one divne stvari o životu u miru i ljubavi, a onda sledećih dve hiljade godina ljudi ubijaju jedni druge u Njegovo ime zato što se ne mogu složiti o tome kako je šta rekao, ili kojim je redom rekao. Suština one scene ''Sandala!'' -''Nije sandala nego cipela!'' u tome je što predstavlja istoriju crkve u tri minuta.
John Cleese: Teri stalno govori ''jeres'', a ja to ne razumem: jeres je doktrina koja se sukobljava sa crkvenom doktrinom, a ja ne vidim u čemu smo to jeretični. Potpuno je jasno da se mi sprdamo sa načinom na koji ljudi slede religiju, ali ne i sa samom religijom; čitava svrha one lepe scene na početku kad tri mudraca ulaze u pogrešnu štalu jeste da kažemo da Brajan nije Hrist, nego da su ga smatrali mesijom. A to je vrlo važna poenta. Ja bih u odbranu ''Žitija Brajanovog'' rekao da je to savršeno religiozan film.
Michael Palin: Džon i ja bili smo na televiziji s jednim biskupom i jednim istaknutim verskim piscem; bili su jad i beda: samo su nas gledali s visine što smo pokušali da se bavimo tom temom. A sve ostalo je bilo smešno: svi su govorili da se radi o ''Pajtonovoj'' sprdnji sa Isusom.
''Nije on Isus, on je zaseban lik.''
''Eh, znamo mi šta ste hteli reći.''
''U filmu imamo Isusa, u filmu imamo Brajana; Brajan nije Isus. To smo sasvim jasno istakli.''
''Jeste Isus, jeste.''
Ništa se ne može postići s ljudima koji imaju toliki nivo otpornosti, prosto glavu u pesku. Naši protivnici bili su vrlo, vrlo niskog kvaliteta, tačno ono što bi čovek od njih očekivao: automatski refleks.
Eric Idle: Film se dopao mnogim ozbiljno religioznim ljudima, uključujući Dalaj Lamu i neke jezuite. Takođe, bolje prolazi u katoličkim zemljama - pitaj boga zašto. Ali bilo je divno: ljutnja je znak zatvorenog uma, a mi smo bez sumnje isterali na čistinu nekoliko pomahnitalih bigotnih tipova, i to je bio deo radosti koju nam je priuštio.
I meni je priušti, makar na ta dva poluvremena, svaki put.
Нема коментара:
Постави коментар