ponos, predrasude i badem za kraj

- Je l' bilo dosta?

- Čega?

- Patetisanja na temu Juge.

- Marš, kako možeš da se ne nasmeješ starom Smokiju?!

- Alo, ti još malo pa plačeš.

- Pa jbg emotivno sam ga doživela.

- Smoki?

- Smoki.

- Je l' me zajebavaš?

Mali cinik je porastao i ne dozvoljava da ga dirne sećanje na vreme kad je samo slušao o tome da će jednom porasti. Pritom, subjekt je otprilike Ja - samo muško, pa ću pripisati ovaj napad poricanja da je nostalgija svima svojstvena podjednako time što je lakše operisati se od poistovećivanja sa nečim Ženskim tipičnim mačoističkim pristupom emocijama - negiranjem. Ponos je čudo.

I ne sećam se ja Juge dovoljno da bi me ona radila. Rade me slike koje u slideshow formatu pričaju moje detinjstvo, male radosti koje se pamte, velike ljude koji su ih štancovali i dobre reklame čije smo songove nekad znali napamet. Ne daj Bože da današnjih reklama iko poželi i da se seti za 20 godina.

- Je l' ti mene zajebavaš?

- Ali videlo se koliko je masna ambalaža iznutra i smrdeo je kao đavo.

- Pa i sad smrdi pa ga volim.

- Pa u čemu je problem?

- Koji?

- Pa i sad smrdi, i sad ga voliš, čemu sline?

- Stvarno te ne rade stvarčice koje si nekad znao u milimetar a nemaš više gde i kako da ih vidiš?

- Sad vidim neke druge stvari koje me rade.

- Tipa?

Ne smem dalje.

Ali ima u tome istine. Ja baš nisam dobar kandidat za evociranje nekih prastarih povoda za osmeh, ne ide mi baš najbolje ponovno rastajanje od tako nečeg. Nekako ga uvek više volim kad mi je dalje. Ljubav proporcionalna zapremini gomile potrošenih kalendara između nas.

- Sad me već zabrinjavaš.

- Samo kažem, bedačiš se bez razloga.

- Pa nostalgija tome služi, mogu da je priuštim s vremena na vreme.

- Možeš, al' ne umeš.

- Pa šta da radim?

- Imam staru kutiju Raffaello-a, 'oćeš?

Raffaello (isključivo kupovni, razume se), za one koji ne znaju, jede se samo u posebnim prilikama i to sloj po sloj - zubima skineš kokos, pomogneš se prstima da odvojiš polutke oblandi, isisaš krem iz one u kojoj nije badem, a onu drugu izgrickaš poslednju, sa osiromašenim nakvašenim oblandama.

- Kakav bi ja to fan bila kad već ne bih posedovala nešto takvo?

- Neozbiljan.

- ... A kakav si ti sa nostalgijom?

- Neozbiljan. Bilo pa prošlo; Sutra je nova uspomena u najavi, i uvek će biti nekog Juče kog ćeš moći da se setiš kad ti se Danas učini bezveznim. 

- Bože, kao žena si neka... Bogu fala.