neverjetna ponudba

Godina je dvehiljadedvanaesta, ako računamo od Hrista. Ako ne računamo od Hrista, pojma nemam koja je godina. I to me baš muči.

Svašta je Zemljica prošla i sam Hrist zna (je l'?) čega se sve nagledala od kad je ima, a ja jebiga nisam bila tu sve vreme i ostaje mi jedino da popišem sve ono čega sam se ja nagledala, od kad me ima. A ima me dosta. Mislim, ako ćemo starost da gledamo po pređenim kilometrima još sam beba - u odnosu na pretke recimo, ali ako ćemo po tome čega sam se sve nagledala, zrela sam za penziju. Molim za penziju! Neplaćeno!

Evo šta je raslo zajedno sa mnom. Doduše ja samo lokalno, ostalo zavidno globalno. Ali stope su mera u oba slučaja.

Stopa kriminala.

Stopa nezaposlenosti.
Stopa siromaštva.

Stopa gladi.

Stopa bogaćenja poremećenih kapitalista.

Stopa srozavanja ljudskih, a porasta materijalnih vrednosti.

Stopa besmisla.

Stopa beznađa.

Stopa beskrupula.

Stopa bezumlja.

Stopa pohlepe.

Stopa obmane.

Stop. A?

Neeee, ima toga još... Svuda, stalno, u izobilju.

Ni pošta više nije što je bila. Četiri od 9 email-ova u dva dana su ponude. I sve su neverovatne, priznajem.

- PopustiSe.Rs (ne znam šta nude, osim da se popustim...?) - ''označi sve kao pročitano'' šljaka k'o bog;

- 1100 din za mešano meso ili punjeni svinjski file na žaru + krompir + salata + lepinja;

- 2500 din za kompletan ginekološki pregled...'';

- kompjuter.

Tako je. Još jedan, da i sa njega počnem da ''živim'' potrošački život, ušuškano, iz fotelje, jer napolju mogu da se razbolim ili budem opljačkana/silovana/ubijena, što bi bila prava šteta, jer bih onda propustila sve te silne ponude i popuste. A i šta će ako umrem, ne samo ginekolozi i svinjokoljci, nego i veće korporativne njuške zbog čijih novčanika i računa postojim??? Brinem se za njih. Tako su nekako... jadni, ovisni. Kako da im pomognem? Oni bi rekli da im dam neku kintu, da kupe još para, iako bi porekli da imaju problem. Imam nešto sitno, čuvam za vlak do Ljubljane. Mislim, možda baš ne moram povratnu vozovnicu da kupim? Ionako je LJ kupila mene...

Preskočiću, ipak. Nije da sam nezahvalna, kapiram da je povoljno, samo mi se ne ruča guda ni uživo a ne preko monitora, a još manje bih svoje intimne delove tela pokazivala nekom tamo popustljivom doktoru, koji ih tako javno ceni na dvadesetak evra. Malo mi je... droljast(o)?

Ok, znam da je droljastom u poslednjih, pa, koliko me ima, naglo spušten kriterijum a porasla vrednost, ali ne ide mi nešto da uskočim u taj voz. Nije ni da sam se trudila, to stoji.

Kjer je volja, tam je pot.

Oskudevam u volji izgleda. Ranije bih se žacnula pri prvim simptomima takve boleštine, al' sad mi nije žao. Naprotiv. Nemam volje da se uklapam u fašizoidne logorizme nastale da ti zavuku, da te odvuku, dotuku, pretuku, svuku i, last but not least, navuku, i nikad mi nije bilo lepše bez iste. Ponosno sam odviknuta, ako sam ikada stvarno i bila naviknuta, od ideje da moj život pripada nekom drugom, da tom drugom nešto (osim srednjeg prsta) dugujem, i da taj dug treba i mogu da otplaćujem dok me ima - ako sam srećna - radeći ono što volim, ako pak ne, onda radeći bilo šta, 20 sati dnevno, 7 dana u nedelji. Sa prevozom i toplim obrokom, takođe ako sam ''srećna''.

Čovek je društveno biće. Ako izuzmemo defektne pojave koje je u tom društvu odnegovao, potpuno je razdragan i sladak. Konstruktivan čak. Kreira (se), razvija (se), voli (se) i spaja (se), multiplikuje (se), samo ako mu se pruži prilika. Neko (slučajno isto čovek) je (ne tako) davno (ako porazmislimo koliko je Zemlja vremešna bez Hrista) - neko, po slobodnoj proceni veoma dokon, izopačen i zavidan - isto to shvatio, i upotrebio protiv - čoveka. Ovaj, protiv sebe (?). Al' da ne skrećem s teme, dakle, neki kretenoidni ali ipak čovek je skapirao da se čovek ulenjio i da je počeo da čeka prilike da biva najbolje od sebe umesto da ih stvara, i krajnje podlo i vrlo efikasno obrnuo stvar u svoju - korist? Da, tako nekako. Imao je talenta za pričanje priča, i zapisivanje istih. Nešto kao Blogger. Samo opasnije. I onda je pisao bajke dok nije potrošio svu naftu koju je izdušno dosipao u pero. Mada mislim da je potajno bio i frizer. Prvu (bajku) nazvao je Religija, i sklepao je na brzinu ali pohvalno maštovito, da osigura da stado (p)ostane poslušno stado, a verujem i da bi imao šta da šiša. Drugu je, tada novu, nazvao Novac; nju je isto na brzinu smislio, ali nešto manje maštovito. Ipak je dobro poslužila, primila se fino i postojano pa je čak u jednom trenutku počela da se stapa sa Religijom, što mu se posebno svidelo. Novac je  podstakao Privatnu Svojinu, koja nije sasvim bajka za sebe, ali je uvod u jednu sasvim novu, meni najmanje ubedljivu bajku, ali naširoko popularnu i dosta prodavanu. Jeste, pogađate. Država. Mala, retardirana, puna šupljina i neispisanih strana, a tako draga stadu da je svakom izdanju, u zavisnosti od podneblja, smislilo i posebne korice raznih boja i posebnu pesmu, koja (mora da) se peva kad god i gde god se ukažu korice. Državica je najmlađa, ali je pisana u više verzija, na raznim jezicima i raznih razrada, tako da je postala i najinspirativnija. Tako se čovečuljak stalno iznova latio pera, valjda mu nafta nije dala mira, pa je u Držav(ic)u ugura(va)o razne Sisteme, a u njih razne Izgovore za postojanje istih. Sad je malo zapao u kreativnu krizu, pa nema novih bajki na Tržištu (jedna od Državičinih kćeri), osim re-izdanja Ratova i Siromaštva, koje i nisu nešto popularne u pismenom stadu. Ali bio je kreativan, mora mu se priznati. Pa ne budimo bahati (?!??) - malo li je?

Nije malo. Taman je. Taman da pišemo peticiju da se treći kamen od Sunca iz ''Zemlja'' prekrsti u ''Pandorina kutija''. I to za džabe. Evo, ja tvrdim da neću tražiti ni cvonjka za tu ideju. Nek proba Sunce to da odbije, pa to je neverovatna ponuda!!!