bitka za gaće

NE MENJAMO GAĆE.

Nije šala. Tako piše, na srpskom jeziku, na izlogu kineske radnje. Ako je istina, to objašnjava asortiman aroma na raspolaganju nosevima posetilaca koji, igrom slučaja, menjaju gaće ili ih nabavljaju kod Kineza.

Gaće umeju da budu nezgodne, to razumem. Uz to postale su skupe i to često obrnuto proporcionalno stepenu udobnosti. Ima i onih koji hrabro šetaju bez ovog sloja odeće i njima onda nema svrhe ni zamerati što ih ne menjaju. 

Ranije smo se menjali sličicama. ''I'am-i'am-ne'am'' formulom. Danas u najboljem slučaju menjamo (gaće i) mišljenje. Istovetnom formulom. Mišljenje je postalo skuplje i od najskupljih gaća. Nekad se čak i podrazumeva da imati jedno znači imati drugo. Mišljenje sve češće menjam o određenim stvarima, s naglaskom na političarima. ''Razlika između političara i lopova je ta što sam prvog izabrao ja a drugi je izabrao mene.'' To je najnovije mišljenje; doduše nije moje, ali se poprilično slažem. Jedino bih dodala da je u takvoj postavci stvari lopov daleko pošteniji, i u nastupu i u samoj krađi. Lopov je direktan i može ti ukrasti samo onoliko koliko imaš. Političari ti kradu preventivno i ono što bi jednom mogao da imaš, i idu čak dotle da intervenciju preslikavaju i na buduće potomke, čija se potencijalna egzistencija automatski dovodi pod veliki znak pitanja.

Bitka za bebe, ili već slični slogani i akcije skrivene pod njima, deluju preterano komično kad se uzme koliko košta, na primer, Pampers. A i to su neke gaće valjda. Dakle, od kako iskočimo iz ušuškanog enterijera majčine materice, naš život postaje jedna velika, sizifovska bitka za gaće. U duhu iskrenosti bilo bi prikladno onda preimenovati sve ''bitke'' kojima nam mažu oči.

Zaljubljenici u lovu juče su se stisli za ružu, zaljubljeni u sebe juče su kupili partneru poklon nadajući se istom, a zaljubljenici u život otišli su na klizanje. Paradoksalno, jer su šanse za pogibiju u hokejašima prenatrpanoj ledenoj dvorani veće nego na skeli prosečnog oblakodera sa 5%o krvi u alkoholu. Kako to već ide sa radnicima. Muči me to. Ali jed je jed, a led je leeeeed.

Uvek je smešno kad dobiješ odgovor koji to nije na pitanje koje to jeste. Pogotovo na ledu.

Dojč (vrlo razgovetno): Gde si to pročitao?

Gundi (vrlo ponosno): Jesam.

 Ja (vrlo neizbežno) padam u nesvest. A onda stajem u ''Ф'' kako bih povratila ravnotežu i smeh svih koji me vide takvu prouzrokuje još veći kolaps ravnoteže. I tako, doslovno, u krug. A hokejaši samo presecaju, i putanje i noge, iako na vratima piše da im je u rekreativnim terminima ulaz zabranjen. Fali pečat, možda je to to. Napuniću gaće jednom nastavi li se teror. Ili ću se otvoriti za Pampers, Pavlovićevu već imam. I ja svoju bitku za gaće vodim.

I'am-i'am-ne'am.