If you're gonna split hairs I'm gonna piss off.
četvrtak, 10.05. 22:45
Već 5 sati smo u Urgentnom. Nakon što nas je uporedio sa zoološkim vrtom, Hirurg br.2, kome ne trebaju snimci naručeni od strane Hirurga br.1 još iz prethodne smene, već neki drugi, kojima je trebalo još 2 sata da nastanu, urla na Gocu u sred napada njene rođene žuči kako, iako joj treba hitna operacija koju oni mogu da joj srede za tričavih 4-6 meseci, niko normalan ne ide kod privatnih lekara. ''Šta Vam je falilo u čekaonici?! Klima? Grazia?? Indijski crni čaj???''
Mamlaz. Nismo valjda tolike cepidlake. Ništa osim vazduha i predstave o tome kad će i da li će uopšte živi stići na red ne fali nikom u čekaonici Urgentnog.
Pušteni smo na vazduh oko 23h, bez terapije i dozvole da ''bacamo pare na iskompleksirane privatnike''.
Hitna operacija. Urgentna. Za 6 meseci. To matori, bitno da ti nisi iskompleksiran.
Crna rupa
petak, 11.05. 17:30
Već 5 minuta pokušavam da se setim šta sam koji moj radila u petak, i dolaze mi samo 2 sata kvalitetnog programa sa Žikom, koji je sleteo nekih 5 sati pre toga na aerodrom Nikola Tesla i nastavio da pije, uz pojačanje mojim cugom i uhom željnim njegovih priča. Lekar ga je pitao zašto je prestao da puši, ovaj mu je odgovorio da je čuo da je to dobro. Lekar ga je onda pitao koliko ima godina, i kad je dobio odgovor zaključio:''I ti sad našao da prestaneš?!'' Posle su obojica zapalili po jednu.
Ljubav prema alkoholu ne zna za agregatno stanje.
subota, 12.05. 20:10
Već 5 sati smo u sali za ručavanje. Nakon što su 4 puta smenjeni obimi tanjira i redosled escajga, meni i dalje kelner izmami osmeh samo kad vidim da nosa činiju s ledom. Ima to veze i sa ''razmaženim'' navikama pri obedovanju - suhomesnato ne jedem, suncokretovo ulje me guši, zemičke su mi preanemične, pragnje preživahno - te mi ostaju fotoaparat i alkohol, po mogućstvu neki kraći da ne bih trošila potpetice bespotrebno više puta do toaleta. Posle sedmog ''majstore'' ili već neke slične socijalističke interpretacije vokativa za konobara, batica je sam na 15 minuta donosio novu dozu u oznojenoj čaši i presipao u moju, fixiranu blago udesno od tanjira. Zavidna kolekcija polutkica limuna je skupljena, i zavidno duplirana vizija događaja koji se u narodu još zove i ''svadba'' je memorisana, zamućena ali i već viđena, tako da nema bojazni od gubitka informacija.
Tele-vizija
nedelja, 13.05. 19.15
Već 5 sati očekujem Bojanu da dođe s posla i cimne da krenem ka njoj. Tu je i Vlada, i oboje su u fazonu kako da posla više ne bude na dotičnom radnom mestu. Dosta im je skidanja 5% od plate svakog meseca i potpisivanja kojekakvih pristanaka uz pretnju da u suprotnom ni 1% plate neće videti. Dosta im je i Huminija (da, tele-vizijska verzija Hudinija), stilizma (novog pravca u profesiji stiliste), outlendova (outletova), lenčina (lenčuga), kečerovanja (capture-ovanja), jutuba, videomikserista, rijalItija, Bolivuda i ostalih pizdarija. I potpuno ih podržavam. Niko normalan ne bi to sebi radio. Više. Pa ni od gazde. Pa ni na tele-viziji.
Listopadno ili nizvodno
ponedeljak, 14.05. 18.20
Već 5 dana trube mali prijemnici o nekih 3000 glasova, navodno ukradenih i bačenih u kontejner. Pa odakle da počnem, dragi moji solisti? Da su nam glasovi vredeli nešto in a first place, možda bi ih i zapalili da prikriju dokaze, a možda se sad ne bismo ni pitali ko je tu zapravo i šta iscenirao. 50-50 su šanse da smo nasamareni, u obe verzije, ako ćemo pošteno. Isto kao i na ''rezultatima'' izbora...
Možda je vreme da odustanemo od igranja države i vratimo se tamo gde nam je mesto. U zoološki vrt. Nisu hirurzi ludi. Mi smo. Odmah kod privatnika i nema boli, nema čekaš. Ja predlažem Kastra. Ciju.
četvrtak, 10.05. 22:45
Već 5 sati smo u Urgentnom. Nakon što nas je uporedio sa zoološkim vrtom, Hirurg br.2, kome ne trebaju snimci naručeni od strane Hirurga br.1 još iz prethodne smene, već neki drugi, kojima je trebalo još 2 sata da nastanu, urla na Gocu u sred napada njene rođene žuči kako, iako joj treba hitna operacija koju oni mogu da joj srede za tričavih 4-6 meseci, niko normalan ne ide kod privatnih lekara. ''Šta Vam je falilo u čekaonici?! Klima? Grazia?? Indijski crni čaj???''
Mamlaz. Nismo valjda tolike cepidlake. Ništa osim vazduha i predstave o tome kad će i da li će uopšte živi stići na red ne fali nikom u čekaonici Urgentnog.
Pušteni smo na vazduh oko 23h, bez terapije i dozvole da ''bacamo pare na iskompleksirane privatnike''.
Hitna operacija. Urgentna. Za 6 meseci. To matori, bitno da ti nisi iskompleksiran.
Crna rupa
petak, 11.05. 17:30
Već 5 minuta pokušavam da se setim šta sam koji moj radila u petak, i dolaze mi samo 2 sata kvalitetnog programa sa Žikom, koji je sleteo nekih 5 sati pre toga na aerodrom Nikola Tesla i nastavio da pije, uz pojačanje mojim cugom i uhom željnim njegovih priča. Lekar ga je pitao zašto je prestao da puši, ovaj mu je odgovorio da je čuo da je to dobro. Lekar ga je onda pitao koliko ima godina, i kad je dobio odgovor zaključio:''I ti sad našao da prestaneš?!'' Posle su obojica zapalili po jednu.
Ljubav prema alkoholu ne zna za agregatno stanje.
subota, 12.05. 20:10
Već 5 sati smo u sali za ručavanje. Nakon što su 4 puta smenjeni obimi tanjira i redosled escajga, meni i dalje kelner izmami osmeh samo kad vidim da nosa činiju s ledom. Ima to veze i sa ''razmaženim'' navikama pri obedovanju - suhomesnato ne jedem, suncokretovo ulje me guši, zemičke su mi preanemične, pragnje preživahno - te mi ostaju fotoaparat i alkohol, po mogućstvu neki kraći da ne bih trošila potpetice bespotrebno više puta do toaleta. Posle sedmog ''majstore'' ili već neke slične socijalističke interpretacije vokativa za konobara, batica je sam na 15 minuta donosio novu dozu u oznojenoj čaši i presipao u moju, fixiranu blago udesno od tanjira. Zavidna kolekcija polutkica limuna je skupljena, i zavidno duplirana vizija događaja koji se u narodu još zove i ''svadba'' je memorisana, zamućena ali i već viđena, tako da nema bojazni od gubitka informacija.
Tele-vizija
nedelja, 13.05. 19.15
Već 5 sati očekujem Bojanu da dođe s posla i cimne da krenem ka njoj. Tu je i Vlada, i oboje su u fazonu kako da posla više ne bude na dotičnom radnom mestu. Dosta im je skidanja 5% od plate svakog meseca i potpisivanja kojekakvih pristanaka uz pretnju da u suprotnom ni 1% plate neće videti. Dosta im je i Huminija (da, tele-vizijska verzija Hudinija), stilizma (novog pravca u profesiji stiliste), outlendova (outletova), lenčina (lenčuga), kečerovanja (capture-ovanja), jutuba, videomikserista, rijalItija, Bolivuda i ostalih pizdarija. I potpuno ih podržavam. Niko normalan ne bi to sebi radio. Više. Pa ni od gazde. Pa ni na tele-viziji.
Listopadno ili nizvodno
ponedeljak, 14.05. 18.20
Već 5 dana trube mali prijemnici o nekih 3000 glasova, navodno ukradenih i bačenih u kontejner. Pa odakle da počnem, dragi moji solisti? Da su nam glasovi vredeli nešto in a first place, možda bi ih i zapalili da prikriju dokaze, a možda se sad ne bismo ni pitali ko je tu zapravo i šta iscenirao. 50-50 su šanse da smo nasamareni, u obe verzije, ako ćemo pošteno. Isto kao i na ''rezultatima'' izbora...
Možda je vreme da odustanemo od igranja države i vratimo se tamo gde nam je mesto. U zoološki vrt. Nisu hirurzi ludi. Mi smo. Odmah kod privatnika i nema boli, nema čekaš. Ja predlažem Kastra. Ciju.
Нема коментара:
Постави коментар