(dobro) jutro

Jutro me zatiče samog, k'o školjku u pesku

Nije za čuđenje, kad fizički gledano tako i jeste. Jutarnja scena - ja i internet. Ili internet i ja. Ne znam da li On podleže ovom pravilu. Kako god, sad sam Ga već personifikovala, i iako nam dan počinje zajednički svakog jutra sam u stvari sama. Paradoksalno je - sa čitavim univerzumom sam povezana, i biološki i tehnološki, a nema šanse da se ujutru ne osećam kao da sam - sama. Školjka u pesku je lep prizor ako se ja pitam, božanstveno misteriozan i mazohistički depresivan, ako mu odstranimo druge školjke. Lako je zakopati se u pesak i pustiti da prođe, ćutati iz lenjosti, nadati se da ne ovisi baš o meni, ne pitam se baš ja. Ja se pitam. Uvek se ja pitam.

Jutro me zatiče u pravom haosu tema

Tako, kad sam već razvila, podgojila i nakotila naviku razbuđivanja uma na socijalnim mrežama i nebrojenim web-adresama, onda barem biram uz šta ću da se razumljujem. 

1. (e-)Novine

Novine potpuno neadekvatno insistiraju na zadržavanju tog termina za opis onoga što predstavljaju. Već dugo u novinama nema ničeg novog - samo se imena stradalih za koje slovo razlikuju, godine zatvora osuđenih za koju deceniju smanjuju, a novac nezasitih za (još) koje milionče prikriva. Čak su i datumi počeli preterano da liče, tv program i ukrštenice da ne spominjem. Jedino još horoskop uspeva da savlada komplikovane kombinatorike i prošvercuje neko potpuno neočekivano rešenje planetarnog rebusa.

Dakle starine prvo, ali kratko.

2. (e-)Radio

Radio je super. Može i na mini liniji, može i na netu. Sve može. I kad slušaš jedno te isto nekako uspe da (za)zvuči drugačije i dinamičnije usled smene spikera, dikcija, tonaliteta i tempa izgovaranja. Za radio obično imam malo više živaca. Osim juče. Juče sam toliko puta čula ''London'', ''olimpijske igre'' i ''Novak Đoković'' u nepunih 7 minuta da sam poželela da na brzinu improvizujem neko trajno oštećenje sluha. Crnjak, reklo bi se, a zapravo je blaga dijagnoza u odnosu na preteće trajno oštećenje mozga koje bi usledilo da nisam isključila Pandorinu kutiju iz struje. Pa da li je moguće da je baš svaka društvena aktivnost propraćena medijima automatski iskomercijalizovani, kapitalistički, virusni izmet koji uprkos očiglednoj, ''in-your-face'' specifikaciji  radosno guta pola planete? 

Radio, what's new? Someone still loves you... Samo ne kad zvučiš kao TV.

3. (e-)TV

E-TV je odlična fora, live streaming i to, jer uglavnom i ono što bi me interesovalo da ''vidim'', ''pogledam'', na šta bih da ''bacim oko'', ''bacim hejt'', nemam priliku na domaćem, 3D tv-u - prvo, nemam naviku korišćenja daljinskog i drugo, nemam kanale koji emituju to što bih da vidim, pogledam, na šta bih da bacim oko, hejt, my mate. Istorije, nacionalne geografije, životinjski svetovi i slične adrese ne računam, a i ne praktikujem ujutru. Jutro je za gluposti. Gluposti i tripovanja. Glupiram se i tripujem da sam mali zajebani buntovnik kad krmeljiva iščačkam live-stream nekog kanala koji nam ne bi ni u ludilu dozvolili da plaćamo na mesečnom nivou (time se ograđujem od porno sadržaja).

TV pretenduje na mesto Majke Pandorine kutije, iako je mlađi.

4. (e-)Horoskop

Jasminka Holclajner. Ne bih tu dalje elaborirala, osim opravdanjem da me drma neka emocija jer je pamtim sa BK, tamo negde posle Porodice Adams, ili Kremenka, isto ujutru, isto bespotrebno.

Jutro me zatiče opet u smišljanju bekstva

Kad se podvuče crta, budim se od 6 do 9, potpuno bespotrebnom metodom haotičnog bombardovanja informacijama. I to opasno neproverenim, spinovanim, centrifugiranim, kontaminiranim, prženim u dubokom ulju, začinjenim zlim emulgatorima, čipovanim, skeniranim, ozračenim, kancerogenim, genetski modifikovanim, plastificiranim, prljavim, smrdljivim, izopačenim informacijama. Ko bi normalan to sebi radio pojma nemam, samo se kao tešim time što sam bar svesna da je tako. Nekako.

Posle prežderavanja ljutim paprikašem informacija koje to nisu, prirodno je da sledi plan varenja, sortiranja i eliminacije dobrog dela istih i evakuacije zdravog razuma u neku sigurnu kuću, za svaki slučaj, ako eliminacija zakaže.

Home.

Page.

Home page 01, Facebook Boulevard, 666 EUnet, Planet Earth.


Još nepotrebnog ''znanja'', ako ne znaš zašto si doš'o.

Ima jedna fina stranica, 'The Idealist', Đura me usmerila. Malo zvuči kao ''Saveti za lep život'', ali nije baš. Nisu baš saveti, i nije baš za lep život. Više su misli, i više je za život kakav jedino sme da bude. Više je ''ćao, drago nam je da nas ima još dobrih, savesnih, skeptičnih, inspirisanih,  neispranih, neugušenih, neprigušenih, neozloglašenih, neproglašenih, neprodanih, neprotraćenih, nezaslepljenih, neuzabluđenih, nekastriranih, neizoperisanih, nekorumpiranih, nezaglupljenih, nevernika, nepoštovalaca, nebeskičmenjaka, daltonista, aktivista, pozitivista, empirista, i uopšte smislenih ljudi. Koji, ne znam kako tako smisleni, ipak otvoriše nalog na fejsu.

Nema veze, niko nije savršen.

Dobro jutro. 

Kolumbo. 

Jebem te radoznalog.

Otrcana fora, ali nažalost i na zaprepašćenje onog dela razuma koji uspeh da sačuvam, još uvek paše...


Ili ja to samo starim. .