Pre neparnog broja dana, a duplo manjeg od prvog dvocifrenog broja, napunili smo Dragi i ja neki neparni privid vremena u vidu godina, simboličan u mnogim religijama i teorijama postanja. I baš smo par. Mislim, nije da se hvalim, ali on je i dalje svoj, ja sam i dalje svoja, a nikad više nismo pripadali i da(va)li jedno drugom. Ono, volimo se. I nas i se. I verujemo, nikad manje religiozno, nikad manje u trivije i popularne slike za slabovide, i nikad više u nas, anonimne u pogledima, deklaracijama i vidicima. Nikad više, nikad toliko, u nas. I u se. To valjda ide jedno s drugim. U paru.
Par je i celo i više od celog. Jer i pola celog je celo. Samo ga kritičari još ne vide kao takvog. Meni je baš bilo ok što sam ''single'' kad mi se pojavio par. I šta sam mogla? Samo da kažem: ''Jao hvala, stvarno nije trebalo, mogla sam i sama''? Mogla sam, i mogu, ali ne moram. Ne moram sama. Sasvim je u redu da timski osvajam život. Ima tu dosta prostora za nekog ko je isto tako mogao sasvim sam, ali nije hteo tako. Hteo je da deli, da razume, da začini, da dopuni, da prespe, da prospe, da dospe, da pretače, da misli, da oseća, da se pita, da odgovori, da ćuti, da se smeje, da se uspava, da se budi... I da bude.
Budi ono što jesmo. Malo zvuči gramatički promašeno, ali obećavam da ima smisla. Nikad ne budimo ono što nisi. Može tako? Kapiramo se? Kapiramo se?
Nikad moj Par, za ovih neparnih nekoliko godina, nije od mene tražio da budem ono za šta bih morala ne biti ja. Nijednom. I nikada, nikada tako nešto ne bih tražila od njega. Nikada, nijednom, nisam pomislila da bismo mogli, ili ne-daj-ljubavi da bi trebalo, nešto drugačije od onog što već jesmo. Sve smo. I ništa smo. I ima nešto neodoljivo smisleno u tom ništavilu što daje sadržaj i temu postojanju. Ej bre, sasvim je u redu da nam ništa bude odgovor na ''šta radiš?''. Ne mom Paru i meni. Svima.
Dozvolite malo sebi i onom prvom do sebe da ne radi ništa. Dajte malo prostora za postojanje. Samo. Puko. Osetite kako je biti. Ćutite. Mirujte. Dajte se trenutku koji ne nosi ništa, a daje sve. Ne brojte ni minute, ni darove, ni godine. Brojte se.
I ne bojte se. Zbir je uvek jedno celo.
Volite.
Нема коментара:
Постави коментар