(na)plata

Životinje su najbolji ljudi. Ljudi su najgore životinje.

Istopolno roditeljstvo je jedno od najkomplikovanijih, najkonfliktnijih i najriskantnijih odnosa među najgorim životinjama. A ne mislim na duple mame i tate. Mislim na majke ćerki i očeve sinova. Te su ljubavi među prvima koje se potencijalno graniče sa mržnjom. Otud ''mamin sin'' i ''očeva ćera'', kao sušte suprotnosti tome. Majke valjda iz (u)poznavanja sopstvenog pola kroz svoj i život svoje ženske dece počinju agresivnije da reaguju i na najmanju naznaku greške ili iskušenja kroz koja će njima istopolni potomci tek morati da se prošetaju. Kad sin sjebe nešto, to se toleriše. Možda ne istog trenutka - ali na duže staze - njemu se lakše prašta. Ćerke nemaju pravo na grešku. Čak ni u najavi. A kamoli na mišljenje. Jer majke su to već sve prošle, i one znaju bolje. Samo ne znaju da razgraniče svoj od života koji su napravile. Isto je i sa očevima i muškom decom. I oni ćerkama lakše praštaju, i lakše ih oslobađaju svojih osuda. Kao da postoji blago strahopoštovanje prema drugosti tog bića u samom njegovom polu, činjenici da je suprotan, i da ga nikada neće moći u potpunosti razumeti - pa je lakše dati mu pravo da ima svoj život i mišljenje o njemu, bez naglašene presije da će njegova greška značiti automatski neuspeh roditelja. Majke pokušavaju da kloniraju sebe kroz ćerke, sa željom za progresijom i usavršavanjem sopstvene verzije sebe, zbog čega bespotrebno ubijaju šansu za stvaran odnos dva genetski najpovezanija bića na planeti. Očevi teraju sinove da prolaze iste torture koje su i sami prošli, ubeđeni da je to jedini put da od sinova naprave ljude, baš kao što su i očevi očeva pokušavali. Mahom samo naprave životinje, one najgore.

Ne znam da li životinje prave takve razlike. Znam da poštuju prirodne zakone selekcije, prema kojima najotporniji, najsnažniji potomci dobijaju i najveću roditeljsku pažnju, dok je normalno da je uopšte dobijaju. Životinje puste svoju decu da se osamostale. Gurnu ih u vatru. U toster. Za njihovo dobro. Najbolji ljudi puste svoju decu da se osamostale. Gurnu ih u život. Puste ih da prave sopstvene izbore. Za svačije dobro.

Neka deca na vreme pobegnu od kuće. Na vreme, dok su još deca i dok još ima šanse za njih da se samopretvore u ljude. Jedan od prihvaćenijih načina za uspešan beg je odlaženje u veći grad na studije. Na što teže studije, ako je moguće, jer takve duže traju. Ako studiraš u gradu u kome si rođen, nagrabusio si. Ako glasaš u gradu u kome si rođen, verovatno si tek stekao pravo na zaokruživanje pa goriš od želje da se tvoj kružić prebroji.

****

Dan ''izbora'' - uvek prezabavan. Cesid žuska po ekranima, Ivica iskače iz frižidera. Vučko iz tostera. Prasetinu je najbolje držati na hladnom da potraje, a promrzle valja ogrejati nekim grejnim telom. Toster jeste malo nezgodnog formata, ali kad bolje pogledaš - ima dosta sličnosti sa glasačkom kutijom. A evo i pravih rezultata izbora. Juče je opet velika većina građana Srbije mučila muku sa biranjem strane - ne, ne političke strane, već izbornog tost hleba zvanog listić zbog svoje tanane dimenzije. Komentar birača (parafraziram): ''Nemamo svi diplome iz origamija pa da odmah znamo kojim ćoškom presavijen A4 najlakše dospeva u izborni toster!'' U proseku, pogodak je usledio posle petog pokušaja. Nemamo svi diplome ali hej, biće negde na akciji pa ćemo pribaviti. Bitno da je parče hleba reš pečeno. Da ide uz prasetinu.

Ostatak biračkog tela je glasao stidljivo i gadljivo, ubacujući iz prve hlepčić u toster, da oni drugi ne bi pobedili. Drugi su ipak pobedili. Tako to ide. Možda im treba više pokušaja da slože oblik predmeta sa oblikom kutije u koju ga treba bućnuti, ali... ne jede lep nego uporan. Ili je to onaj drugi glagol? Uvek ih mešam...

****

Moj mlađi brat je juče prvi put u životu glasao. I ovako sam bila zabrinuta za njegovu budućnost, sad sam na Ivici panike... Razočaran je rezultatima izbora. A ubacio je listić iz prve. E moj burazeru, dobrodošao u klub. Dajem ti fore za još dva ubacivanja pre nego što batališ bespotrebno vraćanje u učionicu osnovne škole... Pusti druge da ponavljaju. Ima i previše onih koji bi to morali.

Opet se juče na spontanoj (panel) diskusiji povela tema o ideji uvođenja psiho testa i testa inteligencije pre puštanja pred usijane tostere. I za one koji zaokružuju i za one koji se zaokružuju. Avaj, nemamo mi toliko ludnica i osnovnih škola... i vrtića.