kišomor

Gundi je pričao o nekom pacovu Miletu na poslu koji je iz otvorene kutije nudli predano odnosio jednu po jednu kesu dok je nije ispraznio. Niko ga nije dirao, stradao je od struje. Zaneo se s rezancima pa zagrizao kabl. Mileva, njegova sirota supruga koja poslednjih nedelja nije morala da kuva, ostala je udovica. 

Ne znam da li mišomor radi i protiv pacova, ali svakako ga više niko ne koristi, barem ne u te svrhe. Ukucam ''mišomor'' na Guglu i imam šta da vidim.

Pa jebem mu miša. I ima još, o nekim kinezima samoubicama koji već godinama koriste ovu metodu, i nekim sendvičima u Nemačkoj začinjenim popularnim otrovom. Nigde miševa, niti Miletovih rođaka.

Uvek mi je bilo bizarno to sa otrovima, sipanim negde nekom u jelo ili piće, s preduMIŠljajem, i motivom za ubistvo. Kraljevske porodice i njihove dvorske intrige sve do jedne neguju tu i tamo tradiciju trovanja onog čije je dupe najbliže tronu. I ti bi kao trebalo da im zavidiš na položaju. Hvala, ne mogu, već sam ručala.

E sad, ne znam kome smo se mi to pod ovim parčetom neba toliko zamerili i koga smo sve to ugrozili da nam sipaju ovu količinu kišomora, i gde su je dođavola toliku nabavili? Bilo na sniženju? Verovatno ima veze s tim što smo nadaleko poznati nebeski narod, najbliži tronu i - oblacima. Eto nam sad. Hoćeš nebu pod oblake? Izvoli, udavi se u kumulo-nimbusima i nimbo-stratusima. Ja se davim u Facebook statusima posvećenim otrovnom vremenu koje nas je napalo.  I u kafi. Treba mi 3 jutarnje šoljetine kao protiv-otrov, već peto jutro zaredom. Otrovaću se tolikom kafom. Obrni - okreni, trovačka vremena nas drže.

Mnoge životinjske vrste furaju rezervoare otrova u zubima, jezicima, kandžama i pljuvačkama. Kaže Vidan (a on je sad Master, njemu se veruje), da majmuna kad napiješ, onako da se oleši, jednom - nikad više ne prilazi alkoholu. Čovek je drugačiji. On je PM. Pravi Majmun. Imamo mi tu težnju ka vraćanju i potenciranju životinjskih osobina, samo ih mi prenesemo na jedan sasvim novi, nebesko debilan nivo. Tako i sa otrovima, valjda... Ne branimo se mi ni od koga dok trujemo, kao što životinje rade, naprotiv. Mi trujemo, bez ciljne grupe, upozorenja i granice, jednostavno samo zato što nam se može. Trovački zanat ušao nam je u sve bitnije organe, kako tela tako i vlasti. Od jezika i mozga do svakog selje koji narcisoidno paradira po malim ekranima, samozadovoljno pljujući po svakom drugom selji koji mu krade termin i čija mama je zbog te parade ponosnija od svake zmije, škorpije i crne udovice, nakon što usmrte plen. Svaki političar je propali estradlija ili edipovac, potpisujem. Ne znam kako im ide kuvanje, ali te čorbe u koji oni umoče prste me ne interesuju sve i da su s nudlama. Prava Parada i njeni učesnici izmislili su novi otrovni čorbasti lanč-paket za sve koji su do sad jeli samo suvu hranu jer nisu imali za bolje. Pa šta da vam kažem, dragi moji siromasi? Bolje i zatvor (creva) nego smrt (uma).

Dobar dan, kišne gliste. Blago vama.