Imam utisak da je u martu i aprilu rođeno pola zemaljske kugle. Treba ti dodatni posao i bar tri sata duži dan da ispratiš sve rođendanske epizode i na kraju meseca platiš račun za telefon, zbog onih kojima nisi išao kod matoraca na parče torte al' si ih pozvao posle 100 godina (to mu dođe oko 364-5 dana) pa ste pričali sat i po. U romingu.
Iva, Tamara i ja Olgicu nismo videle 300 godina, ali Vinka jeste, jer su komšinice i od skora koleginice, pa smo s insajd informacijom o mestu prebivališta naše drage profesorke srpskog iz Šeste, odlučile sredinom prošlog meseca da joj za rođus banemo na gajbu. Da pojasnim, Olgica je jedno dražesno biće, koje se, pored toga što je jedna od onih ljudi iz puberteta koje poželiš da viđaš i kad više ne moraš, sjajno snalazi u kuhinji. Njene kiflice nema koju generaciju nisu odvukle Romantikom u Sremske Karlovce, obično u aprilu. Te smo kiflice zatekle na stolu u njenom Under-the-Tuscan-Sun/Klub-svetskih-putnika stančiću i tog popodneva, iako smo bile nenajavljene. Bilo je sumnjivo mnogo đakonija za goste koji nisu očekivani. No dobro, to sad nije preterano važno. Važno je to što još nisam prebolela Olgici namenjeno parče Švarcvald torte koje je ''poslastičar'' urnisao gužvajući ga u plastičnu kutiju u pravcu kontra od tortine duže strane, krpeći nesrećni šlag i turajući ga sa umazanih ivica nazad na kore. Da ga ubiješ. S cvećem smo, doduše, bolje prošle, jer je Iva, lokacija joj se pozlatila, na Kaleniću usput kupila ljupku korpicu orhideja, koju bismo, naivno, u cvećari Ivona na Cvetku pazarile za tričavih 10 evrića više. Ko to bre plaća?
To često ponavljam ovih dana, naročito u prolazu pored izloga šljaštećih bulevarskih butika. Kao kriza, glad, opstanak, a ribe šetuckaju iz izloga sveže dekorisanu dvanaesticu u po bela dana, pa još roze sa cirkonima. Pa na koktel. Opstanak je izgleda samo na tv-u, i to ne onaj koji pamtim iz detinjstva. Survivor. O pameti... Ko to bre plaća?
Osim cirkon-manije i cirko-onanije po ulicama BG-a da se primetiti i da su cvetni dezeni u modi i ovog proleća. Prošle godine ne samo da nisi imao Izbora osim da se floralizuješ, nego nisi mog'o mužjaka od ženke da Razlikuješ koliko su svi furali cvetiće. Ne, nije greška. Veliko I i veeeliko R. Različak.
Sunce ti.
Da ne trućim o onome što verovatno nikom živom nije jasno - kad je iko odlučio o broju koji će da zaokruži, ako će da ga zaokružuje uopšte, na osnovu predizbornih kampanja? - i da pređem na poentu: ima li pilota u avionu, mesta u srpskim ludarama, sivih ćelija u tintari i ko to BRE plaća??? Žali bože drveta koje je palo za plakat sa cvetićem šljisnut na stanici ili zidu mesne zajednice, pocepan 12 minuta nakon sušenja. Koliko li su plaćeni ti što lepe taj herbarijum i za koliko bi nas poštedeli istih? Još je gore, bojim se. Honorarno se/nas blamiraju. Da ti dođe da im udeliš koji evro, samo da se manu ćorava posla. Rešila sam od sad samo u evrima da se izražavam, dinar je definitivno passé. Možda da mu 'mesto Tesle i kompanije nalepimo neki različak, čisto da nas nasmeje kad naletimo na njega dok kupujemo žvake...? Vrednosno gledano, to je to.
Ajd, da se ne pravim blesava, za 'modu', 'medije' i 'politiku' još i mogu da razumem zašto opstaju uprkos tome što žive isključivo svoje devijantne oblike u kojima su jedni drugima sve sličniji. Ali šta se dešava s fudbalom? Mislim, ok, za to je tek opšte poznato da je čist biznis u pitanju, ali šta je s hordama život(inj)a koje se razbacuju novčanikom i masom po kafićima buljeći u LCD i urjalući na isti? Zašto? Milje na vr' tv predajnika kod matoraca pokriva trudnog nogometaša sa platom holivudskog sektaša više nego što se može podneti? Ili je samo hiper zanimljivo gledati ljude koji su, nesvesni novopečene 'šampionske' religije u kafić došli - pazi to - na kafu, kako konobara dozivaju hipnozom a pantomimom mu, ako im je ostalo živaca od Lige Kromanjona, optimistično naručuju još koju kafu (oni s senzitivnijim nervnim sistemom isključivo račun)? Ko to bre (da) plaća?
Rista, Slavica, Đole i Luka su mi svedoci da je borba petlova ili boks meč obdanište za ove 'šampionske' scene. Kao da Izbori nisu dosta. Proćiće i to, evo neću da dramim. Kafa + dramamin i sve pet.
Samo, ti što parkiraju džipove u bašte lokala pa zure zaljubljeno u znojave nepismene pastuve koji isto tako zaljubljeno zure u fantastičan jedan predmet - loptu, brinu me iz drugih razloga, i pozicija. U eksterijeru. Mislim, dok su oni u enterijeru džipa, a ja u eksterijeru negde na pešačkom prelazu recimo. Ne recimo, nego upravo. Jasna i ja prelazimo ulicu kod Gradske bolnice pre neki dan, i nismo ni do pola stigle a već sam mislila da sam na svadbi neke od onih sa roze cirkonima od instant-dueta sirena i narodnjaka. Trgnem se i taman dođem sebi, kad čuješ baju iz kola:
''Ajde kvočke, brže to malo bre!''
Nije me iznervirao ni on, ni titula koju na lepe oči zaradih. Iznerviralo me je to što je mene našao da štreca jer mu se žuri, pod a) na Izbor za Mis(ter) 'Lige Šampiona', b) na kres-partiju kod neke cirkon-kvočke, u kom slučaju ja ispadam samo obična kvočka te ga ne zanimam, što mi, priznajem, sasvim odgovara. Ionako tamo odakle je on došao verovatno ništa osim domaćih životinja ni ne možeš preko dana da vidiš na ulici, a može biti i da je posebno privržen konkretno živini i hijerarhiji, što me jednako ne bi čudilo.
Kad smo kod ptica, pala mi je danas strašna ideja na pamet. Jasna, pomenuta kvočka No.2, je skoro imala eksces sa preterano ležernim letećim pacovom, koji je, nakon uletanja u enterijer Kovačević, odbijao da se vrati odakle je došao još jedno dobra 3 sata. A to često čujem u poslednje vreme. I golubovi su nam se promangupirali. U ove marto-aprilske rođendanske dane kad je svaki evro dobrodošao, predlažem da otvorimo kompaniju za Isterivanje golubova. Gratis p(r)oseravanje.
U Ribolovačkoj priči je dunja 1,20 evra, što je sjajno, ali ne delim taj info zbog toga. Kad rekoh gratis i p(r)oseravanje pa se setih - sad ću malo da demantujem samu sebe, al' moram, pošteno je. Elem, kad te 'oće 'oče te. U pomenutoj kafani, prilazi mi kelnerica s leđa i spušta gratis dunju. ''Izvini za ovo, al' moram'', usrala sam se da mi se nabacuje kad nastavi, neslućeno, još goru basnu, ''lik u narandžastoj majici u ćošku ti šalje.'' A lik u narandžastoj majici u ćošku je, osim što izgleda kao da je na after partiju Lige Kromanjona, kao 3 mene u prugastoj majici u dijagonalnom ćošku. Ajme. Da ne ispadnem nezahvalna, hvala mu, zato ovo i pišem, ali gde me nađe majstore... Toliki? Stedža se žalio kako živi u ženskom svetu, i lovio babe namigom da mu plate koji Jelen. Nije upalilo, hvala nebesima, a ionako su se na kraju Olgica i Peđa izborili za račun. Ako ništa drugo, te sam večeri znala ko (koliko) pije a ko (koliko) plaća. U dinarima. Bre.
Нема коментара:
Постави коментар