Mila moja devojčice...
Toliko je toga što ti želim reći, sada kada me još uvek slabo razumeš. Ili je baš naprotiv, sada vreme kada najviše razumeš? Znaš ono najvažnije - ljubav, nežnost, toplotu, sigurnost, zaštićenost od hladnoće i gladi - hranu za dušu i hranu za telo. Ništa od toga ti ne moram reći, sve to sama znaš. Šta mi onda ove reči u glavi naviru i teraju da ti pričam stvari koje ti sada ne trebaju...?
Želim ti toliko toga... A toliko malo zapravo. Učiće te, kako budeš rasla, razni ljudi i situacije, kako da juriš sreću. I sve ono što ona njima predstavlja. Nemoj. Nemoj juriti sreću, ni u jednoj njenoj predstavi. Sreća se ne juri, niti je treba isticati. Jurićeš uzalud, ubeđena uvek da ti samo malo fali da je stigneš. Proći će ti mačko moja ovaj dragoceni život koji dišeš u jurnjavi sopstvenog repa. Ne juri sreću. Juri mir. On nepogrešivo vodi osećaju sreće, a ne može se odglumiti, zameniti za nešto drugo, ne može te ništa prevariti da je mir što nije.
Nisam sebe nikada zamišljala kao majku.
Nisam tebe nikad zamišljala.
Samo sam te želela.
Jako sam te želela.
Volela sam te i pre nego što si se rodila, i pre nego što su nas razdvojili i stavili mi te na grudi, i pre nego što sam osetila taj otkucaj tvog srca koji je postao važniji od mog. I tako ću te, kao sam život, voleti dokle god moje bude kucalo. Za posle ćemo videti kako funkcioniše.
Ali dok dišem, čuj me kao što sam ja slušala tvoje prve otkucaje van moje utrobe - ništa na svetu nije sveto kao mir koji ćeš stići. Znam da hoćeš, samo je pitanje koliko brzo i koliko smelo ćeš hrliti (ponovo) ka njemu. Jer sad ga živiš - a mi ćemo raditi na tome da ga nikad ne izgubiš, ili bar ne u potpunosti... Svašta će ti krasti mir. Neka te to ne uplaši. Neka te to ne pokoleba. Neka te to ne obeshrabri. Mir će uvek u nekoj meri biti u tebi, a ti ćeš naučiti da ga pustiš da raste. Milo moje.
Toliko je toga što ti želim reći, sada kada me još uvek slabo razumeš. Ili je baš naprotiv, sada vreme kada najviše razumeš? Znaš ono najvažnije - ljubav, nežnost, toplotu, sigurnost, zaštićenost od hladnoće i gladi - hranu za dušu i hranu za telo. Ništa od toga ti ne moram reći, sve to sama znaš. Šta mi onda ove reči u glavi naviru i teraju da ti pričam stvari koje ti sada ne trebaju...?
Želim ti toliko toga... A toliko malo zapravo. Učiće te, kako budeš rasla, razni ljudi i situacije, kako da juriš sreću. I sve ono što ona njima predstavlja. Nemoj. Nemoj juriti sreću, ni u jednoj njenoj predstavi. Sreća se ne juri, niti je treba isticati. Jurićeš uzalud, ubeđena uvek da ti samo malo fali da je stigneš. Proći će ti mačko moja ovaj dragoceni život koji dišeš u jurnjavi sopstvenog repa. Ne juri sreću. Juri mir. On nepogrešivo vodi osećaju sreće, a ne može se odglumiti, zameniti za nešto drugo, ne može te ništa prevariti da je mir što nije.
Nisam sebe nikada zamišljala kao majku.
Nisam tebe nikad zamišljala.
Samo sam te želela.
Jako sam te želela.
Volela sam te i pre nego što si se rodila, i pre nego što su nas razdvojili i stavili mi te na grudi, i pre nego što sam osetila taj otkucaj tvog srca koji je postao važniji od mog. I tako ću te, kao sam život, voleti dokle god moje bude kucalo. Za posle ćemo videti kako funkcioniše.
Ali dok dišem, čuj me kao što sam ja slušala tvoje prve otkucaje van moje utrobe - ništa na svetu nije sveto kao mir koji ćeš stići. Znam da hoćeš, samo je pitanje koliko brzo i koliko smelo ćeš hrliti (ponovo) ka njemu. Jer sad ga živiš - a mi ćemo raditi na tome da ga nikad ne izgubiš, ili bar ne u potpunosti... Svašta će ti krasti mir. Neka te to ne uplaši. Neka te to ne pokoleba. Neka te to ne obeshrabri. Mir će uvek u nekoj meri biti u tebi, a ti ćeš naučiti da ga pustiš da raste. Milo moje.
Нема коментара:
Постави коментар