Posmatram ove kasirke po kraju. U većim dućanima nose identifikacione kartice na prsima. Sve neka živopisna imena. Milosava, Ljupka, Draginja, Živodarka, Perunika... A mlade čoveče. Mislim, mlade da bi nosile takav krst. I to na prsima.
Leđa su mnogo potkovanija i primerenija anatomska lokacija za nošenje krsta. Evo npr. Jug. Jug je, poput mlađeg brata, nasledio od Vidana jaknu koja mu je omalila, i pošto se pokazala dobrom za ovaj prelazni period (u Srbiji se večito prelazi s nečeg na nešto - s konja na magarca, prepaida na postpaid, demokratiju na demokreteniju... - nema to više veze sa atmosferskim uslovima), uredno ju je prošetao sinoć na Tašu. E sad, nije šok ni to što nismo navikli da Jug nosi završne slojeve svetlih tonova kakve promoviše dotična jakna, nego što šok nastupa kad odevenog čoveka posmatraš iz, za modne kritike neobičnog, ugla - od pozadi.
Love. Not war. Kenvelo. Sa sve šlemom. Ja to skroz kapiram, ono što ti nije u vidokrugu a nalazi se na tebi, nikad me nije posebno brinulo. Mama me godinama opominje kako ne ostavim ništa kose pozadi kad je pustim, i kako ne ličim ni na šta. Isto je i sa izgužvanim leđima. Ne interesuje me šta je pozadi, ako ne vidim, ne pomišljam da drugi mogu da vide. Ali drugi su sinoć videli Kenvelov ''mir u svetu'' momenat, koji je zapravo u potpunosti u skladu sa Jugovim manekenskim tendencijama. Bilo je možda malo neukusno slikati mu pozadinu, no maneken je to stoički podneo, štaviše, skoro da mi se čini da je u stvari potpuno namerno ovim outfitom izveo mini antropološku misiju kojima je inače sklon, testirajući reakcije i teorije prisutnih.
A prisutni su bili okupljeni oko ispraćaja Tiće na brod, manje-više pijani i poprilično punih bešika fokusirani uglavnom na žbunje i ostalo zgodno rastinje, tako da je Gosn Marković izabrao pravi trenutak za slučaj da je hteo da se sutradan ovog catwalk-a niko ne seća. Seća se, eto, moja trezna memorijska kartica na Nokiji, živa bila (Jug favorizuje ovaj izraz prilično i dosledno - sinoć me je podsetio i hvala mu - sad mi je baš leg'o). A seća se verovatno i Vidan, ako ne od sinoć onda makar od kad je i sam nosao ovaj modni bilbord.
Bilbordi su me uvek nervirali, ali u poslednje vreme ne samo da me popušta hejt, nego mi ih je malko i žao. Prvo su jadni nosali koje-koga, a sad su još i prefarbani svim i svačim. Koliko znam, i lepak i farba isparavaju tako da uopšte nemam dilemu oko toga da li su ''aktivisti'' zaduženi za nicanje plakata i bilborda sasvim uredno naduvani. Čekam samo momenat kad će neki true-blood hajlender patriota da žrtvuje komšijinu jadnu ovčicu i za masakriranje bilborda iskoristi njene telesne tekućine pa da definitivno pravimo protest protiv predizbornih kampanja. Reci ne lepku! Reci stop farbi! Droga NE, bavite se sportom!
Fale mi protesti. Ozbiljno, baš mi fale. Ljudi se fenomenalno druže i, još neverovatnije, ponašaju na protestima. I oni kojima to nije stil, povedu računa o nastupu, sete se vaspitnih lekcija, i naprasno misle i na komšiju, i na kravu (može i ovca), i sveobuhvatna atmosfera je prosto idilična, skoro biblijska. Valjda nam treba neki ujedinjujući faktor bede da bismo se malo trgli iz sopstvenih malih zatucanih, egocentričnih umova. Samo ne kapiram kako se kod nas taj, makar veštački izazvan altruizam ne prima malo napaljenije, kad već bedu furamo kao generacijski lajtmotiv.
U iskušenju sam da u predelu glave opet počnem da furam kratko. Mislim, Edie Sedgwick kratko, ne Dragan Marković Palma kratko. A možda i tako kratko. I onda da pređem i na kratka pića i nek' ide sve u Honduras. Zašto samo muškarcima da bude olakšano održavanje higijene tela? Ne mogu više da tempiram izlazak iz kuće prema visini vlažnosti kose, a ni ovo pivo stvarno više uopšte nije jednostavno za preživljavanje. I dok srčeš, i kad treba da ga izbacuješ iz organizma, što odmah nakon pražnjenja limenke, što sutradan kad počneš da terorišeš ukućane isparavanjem. Lepo pređem kompletno na žestinu, istetoviram ćelu, i zatvorim trend diskriminacije a otvorim sezonu legitimisanja i ženskih bića po Tašu. Da da, sinoć su samo dečacima tražili da ih izvade, a Jug je i to stoički podneo, iako u deficitu lične karte koja je ostala na klaviru... usled čega mu je, naravno, oprošteno.
Tako je to kad tete rade muški pos'o. Komunalke - tako mu dođe? E da. Kasirke više nisu u modi - ako ništa - imena im svedoče o tome. Prelazimo na uniforme. Evo, Tića je prva počela s brodom, na nama je da uhvatimo trend.
